O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2087/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja i razumevanje mehanizama nastanka rezistencija bakterija; razumevanja načina na koji neracionalna upotreba antibiotika doprinosi nastanku rezistencije; usvajanje principa racionalne upotrebe antibiotika u lečenju infekcija, osposobljavanje za optimalan izbor antibiotika, optimalno doziranje antimikrobne terapije i optimalno vođenje tretmana infekcija.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Milica Prostran
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: sve specijalnosti), farmaceute, stomatologe, zdravstvene tehničare (farmaceutske tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2087/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Rezistencija bakterija na antibiotike danas predstavlja jednu od najvećih pretnji za globalno zdravlje. Otpornost na antibiotike javlja se prirodno, ali neracionalna upotreba antibiotika ubrzava ovaj proces, što posledično dovodi do povećane smrtnosti, produženog lečenja i veće zdravstvene potrošnje.
Prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama, što korelira sa postojanjem visokog nivoa rezistencije kod svih ispitivanih vrsta bakterija. Bakterije rezistentne prema jednom antibiotiku obično su rezistentne i prema drugim srodnim lekovima sa kojima nisu dolazile u dodir. Poseban problem je multipla rezistencija na tri ili više klasa antibiotika sa različitim mehanizmom delovanja.
Politika upotrebe antibiotika podrazumeva strogu kontrolu izbora, doze i dužine terapije sa ciljem sprečavanja nastanka rezistencije. Neki antimikrobni lekovi treba da budu rezervisani za suzbijanje infekcija otpornih na standardne antibiotike i režime.
Mere za kontrolu i sprečavanje nastanka rezistencije bakterija na antibiotike su brojne, a uključuju:
• Racionalnu primenu antibiotika, zasnovanu na kliničkom i mikrobiološkom nalazu, poznavanju izazivača infekcije, izboru adekvatnog antibiotika i/ili adekvatnih kombinacija antimikrobnih lekova, adekvatnom režimu doziranja i načinu primene leka, adekvatnom trajanju lečenja, promenama započetog lečenja ukoliko nema kliničkog efekta, praćenju stanja bolesnika
• Poštovanje koncepta tzv. rezervnih antibiotika
• Primena antibiotika uskog spektra dejstva
• Primenu optimalnih doza i režima doziranja
• Primenu preventivnih mera protiv infekcija (higijena, vakcinacija)
• Edukaciju pacijenata i šire javnosti
• Razvoj novih antimikrobnih lekova.
Algoritam terapije treba da prati antibiotski moto " MIND ME" (Odluka o terapiji mora da se zasniva na mikrobiološkom nalazu; Indikacije za primenu antimikrobnih lekova treba da budu zasnovane na dokazima; Kad god je to moguće, treba primeniti antibiotike sa najužim spektrom dejstva; Doziranje treba prilagoditi tipu i mestu infekcije. Doza bi trebalo da bude dovoljno velika da obezbedi efikasnost, a da u isto vreme na minumum svede rizik od nastanka rezistencije. Osim toga, doza treba da bude dovoljno mala da svede na minimum i toksičnost; Trajanje primene antibiotika treba da bude što kraće; Kad god je moguće treba primeniti monoterapiju).
U poslednje vreme koristi se i termin upravljanje antibioticima (antimicrobial stewardship), koji fokusira optimalni izbor antibiotika, optimalnu dozu izabranog antibiotika i optimalno trajanje primene.
Cilj ovih mera i postupaka je postizanje najboljeg kliničkog ishoda u prevenciji i lečenju infekcija, uz minimalnu toksičnost za bolesnika, kao i minimalnog dejstva za nastanak rezistencije, a sve to uz prihvatljivu cenu.
U kontekstu ovih ciljeva, prednost se daje oralnoj primeni antibiotika, jer je pođednako efikasna, a manje rizična i jeftinija od parenteralne primene. Parenteralna primena preporučuje se kada oralna primena nije moguća zbog teškoća u gutanju ili besvesnog stanja pacijenta, kada postoje problemi sa resorpcijom lekova u GIT, kada ne postoji oralni oblik leka ili oralnom primenom nije moguće postići dovoljno visoke koncentracije leka u tkivima (endokarditis, meningitis, osteomijelitis, septički artritis), kada priroda same bolesti zahteva urgentno lečenje ili se procenjuje da će adherenca bolesnika biti loša. Kada se započne parenteralna terapija, potreba za ovim putem primene leka procenjuje se svakodnevno: nastavak terapije oralnom primenom antibiotika treba da bude što pre. - Obavezna literatura: 1. Prostran M. Racionalna primena antibiotika. U: Klinička farmakologija: odabrana poglavlja (Prostran M Ed.). Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu. 2016. 183-199; 2. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse "Racionalna upotreba antibiotika", Beograd, 2018, Izradila Radna grupa za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika.
- Dopunska literatura: 1. Pickens CI , Wunderink RG. Principles and Practice of Antibiotic Stewardship in the ICU. Chest, 2019. 156(1): 163-71; 2. Sanchez GV, Fleming-Dutra KE, Roberts RM, Hicks LA. Core Elements of Outpatient Antibiotic Stewardship. MMWR Recomm Rep, 2016; 65:1; 3. Barlam TF, Cosgrove SE, Abbo LM, et al. Implementing an Antibiotic Stewardship Program: Guidelines by the Infectious Diseases Society of America and the Society for Healthcare Epidemiology of America. Clin Infect Dis 2016; 62:e51; 4. Pelemiš M, Radna grupa za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse - Posebna radna grupa za racionalnu upotrebu antibiotika. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2018. 1-64.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
