O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2038/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje uvida u mogućnosti lečenja demencija. Usvajanje ispravnog stava o terapiji kognitivnih poremećaja i demencije. Osposobljavanje za pravilnu primenu terapije kod obolelih od demencije.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Marija Lazarević
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: medicina rada, opšta medicina)
- Bodovi za korisnika: 4
- Bodovi za autora: 6
- Broj akreditacije: A-1-2038/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Tretman demencije zavisi uglavnom od same etiologije i stadijuma u kojem je dijagnostikovana, s obzirom na postojanje reverzibilnih demencija koje dobro reaguju na terapiju. Tretman Alzheimerove bolesti kao načešćeg oblika neurodegenerativnih demencija sastoji se u: upotrebi inhibitora acetilholinesteraze, modulatora glutamatnog receptora, medikacije bihejvioralnih simptoma, upotrebe neuroleptika pri pojavi agitacije i poremećaja ponašanja. Od inhibitora acetilholinesteraze koriste se: donepezil, rivastigmin, galantamin, za blagu do umerenu AB. Efekti su skromni i čisto simptomatični. Neželjeni efekti su: gastrointestinalni (tokom faze povećanja doze leka), bradikardija, srčana blokada (naročito kod pacijenata sa poremećajima srčane provodljivosti ili kod onih koji uzimaju lekove koji izazivaju produženje PK intervala kao što su beta blokatori). Ako postoji netolerancija ili neželjeni efekti na jedan lek, treba isprobati drugi inhibitor acetilholinesteraze. Modulatori glutamatnog receptora koji se koriste u teapiji Alzeimerove bolesti je memantin - antagonist NMDA receptora. Koristi se kao dodatna terapija kada su već korišćeni inhibitori acetilholinesteraze. Medikacija bihejvioralnih simptoma su prvo nefarmakološke mere, pa terapija depresije i agitacije i poremećenog ponašanja. SSRI (zbog male tendencije da uzrokuju antiholinergički efekat), citalopram može biti koristan u agitaciji. Agitacija i poremećeno ponšanje može zahtevati upotrebu neuroleptika. Novi „atipični“ neuroleptici kvetiapin, risperidon i olanzapin često se koriste, u malim dozama, uz pažljivu titraciju. Međutim, tipični i atipični antipsihotici nose povećan rizik od kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta (veći kod tipičnih u poređenju sa atipičnim) i štetnih cerebrovaskularnih efekata u starosti. Ovi lekovi imaju dodatno štetno dejstvo - antiholinergični štetni efekat i ortostatske i metaboličke poremećaje. Tradicionalni neuroleptici imaju veću verovatnoću da izazovu ekstrapiramidalne simptome koji mogu oštetiti kognitivno funkcionisanje. Svi neuroleptici (i tipični i atipični) kada se koriste kod starijih osoba povezani su sa rizikom od smrti. Većina tekućih istraživanja usredsređena je na intervencije koje direktno utiču na patološku kaskadu u AB. Sada se ulažu značajni napori u pasivnu imunizaciju (tj. infuziju antitela). Kod vaskularnih demencija dobra kontrola vaskularnih faktora rizika jedan je od najperspektivnijih pristupa prevenciji demencije. Potrebno je takođe podržati pacijenta i osobu koja se brine o njemu a zatim primeniti kognitivnu rehabilitaciju za pacijente sa cerebro vaskularnom insuficijencijom nakon moždanog udara. Inhibitori acetilholin esteraze imaju umeren efekat kod pacijenata sa vaskularnom demencijom (uključujući mešovitu). Najvažniji deo lečenja VCI je identifikacija uzročnog cerebrovaskularnog procesa i uvođenje sekundarne prevencije. Uz adekvatnu kontrolu vaskularnih faktora rizika, moguće je smanjiti stepen progresije VCI ili čak zaustaviti napredovanje. Za pacijente nakon moždanog udara, ponovljeni moždani udar snažan je faktor rizika za pogoršanje kognicije ili početak demencije. Postoje smernice za ishemijski i hemoragični moždani udar, ali HTA je najjači faktor rizika za moždani udar. Ne postoje posebne terapijske mere odobrene za FTD. Punomoć za personalnu negu i finansije je važna jer oslabljena procena i impulsivnost mogu dovesti do značajnih finansijskih poteškoća. Kod demencije Luvijevim telima za opadanje kognitivnih sposobnosti koriste se inhibitori acetilholinesteraze (rivastigmin, donepezil), za parkinsonizam levodopa, a ne dopa agonisti. Za halucinacije ne smemo davati tipične neuroleptike zbog neuroleptičke osetljivosti, već atipične (klozapin, kvetiapin), jer stvarni lekovi za parkinsonizam povećavaju mogućnost halucinacija, a oni za halucinacije pogoršavaju parkinsonizam.
- Obavezna literatura: 1. Dr spec Marija Lazarević "Demencija - Etologija, klinička slika, dijagnoza i terapija", autorizovano predavanje; 2. Vezmar-Kovačević S. Farmaceutska zdravstvena zaštita u terapiji Alchajmerove demencije. Arhiv za farmaciju, 2020; 70(2): 69-80.
- Dopunska literatura: 1. Cappa SF. The quest for an Alzheimer therapy. Frontiers in neurology, 2018;. 9: 108; 2. Iranifar E, Seresht BM, Momeni F, Fadaei E, Mehr MH, Ebrahimi Z et al. Exosomes and microRNAs: new potential therapeutic candidates in Alzheimer disease therapy. Journal of cellular physiology, 2019; 234(3): 2296-305; 3. Grimaldi M, Marino SD, Florenzano F, Ciotta MT, Nori SL, Rodriquez M et al. β-Amyloid-acetylcholine molecular interaction: new role of cholinergic mediators in anti-Alzheimer therapy?. Future medicinal chemistry, 2016; 8(11): 1179-89; 4. Kivipelto M, Mangialasche F, Ngandu T. Lifestyle interventions to prevent cognitive impairment, dementia and Alzheimer disease. Nature Reviews Neurology, 2018; 14(11): 653-66.
- Raspoloživo vreme: 2.5 sata za učenje, 1.5 sat za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 40
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
