O PROGRAMU
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja o epilepsiji i epileptičkim napadima. Upoznavanje i usvajanje savremenih preporuka za inicijalno zbrinjavanje epileptičnog napada. Osposobljavanje korisnika za adekvatno reagovanje.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Asist. Dr Sci Tijana Nastasović, Prof.dr Nevena Kalezić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: anesteziologija sa reanimatologijom, urgentna medicina, psihijatrija, neurologija, dečja i adolescentna psihijatrija, dečja neurologija, opšta hirurgija, dečja hirurgija, neurohirurgija, opšta medicina, medicina rada, interna medicina, patologija, sudska medicina), medicinske sestre (medicinske sestre opšteg smera, sestre u službi urgentne medicine, pedijatrijske sestre), zdravstvene tehničare (tehničare u vozilu hitne pomoći, anestetičare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autore: 14
- Broj akreditacije: A-1-1504/18
- Broj odluke: 153-02-1550/2018-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 21. maj 2018.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: OEpilepsija je hronično neurološko oboljenje koje nastaje zbog poremećene funkcije moždanog korteksa. Dominantna karakteristika su epileptični napadi, usled iznenadnog i ekscesivnog električnog pražnjenja u moždanoj kori do čega mogu dovesti bolesti, oštećenja mozga i različita sistemska oboljenja i stanja.
Napadi se manifestuju iznenadnom i kratkotrajnom izmenom motorne aktivnosti, senzibiliteta, senzorijuma, ponašanja, emocija, autonomnih funkcija i/ili svesti. Za postavljanje dijagnoze neophodno je da postoje dva ili više napada koji nisu provocirani drugim bolestima ili okolnostima ili jedan neisprovocirani napada, uz verifikovani faktor rizika (dokazano strukturalno oštećenje mozga, potvrđeno vizuelizacionim dijagnostičkim metodama i/ili prisustvo interiktalnih epileptiformnih promena u elektroencefalogramu).
Postoje dva osnovna tipa napada: fokalni (parcijalni) i generalizovani. Fokalni napadi mogu biti jednostavni i kompleksni, i uvek su nekonvulzivni. Napadi koji počnu parcijalno i prerastu u generalizovane tonično-kloničke napade su sekundarno generalizovani napadi.
Generalizovani napadi se odlikuju inicijalnim poremećajem svesti i pojavom obostranih, simetričnih motornih manifestacija, inkontinencije i ujeda jezika. Dve najčešće vrste generalizovanih napada su: apsansni napadi („petit mal” ) i generalizovani tonično-klonični napadi („grand mal”).
Konvulzivni epileptični status (KES) je životno ugrožavajuće stanje, koje zahteva urgentnu hospitalizaciju. KES čine generalizovani tonično-klonični napadi koji traju 30 min i duže ili se ponavljaju toliko često da se bolesnik ne može oporaviti (5 min trajanja jednog ili više ovakvih napada dovoljno je da se proglasi statusom i primene neodložne mere lečenja).
Prva pomoć osobama tokom epileptičnog napada je veoma važna. Prolongirani ili ponavljani napadi bez oporavka svesti mogu dovesti do KES-a, pa je zbog toga značajno da se pomoć odmah ukaže i bude adekvatna. Osnovni cilj tokom ukazivanja pomoći je zaštita od povređivanja bolesnika.
Inicijalni tretman KES-a podrazumeva obezbeđivanje prohodnosti disajnih puteva i stabilnosti kardiorespiratornih funkcija bolesnika. Intubaciju traheje treba izbegavati, jer je često nemoguća. Preporučuje se korišćenje nazalnog kiseoničnog katetera ili kiseonične maske. Cilj terapije je prekid KES-a tokom prvih pet minuta, što se postiže benzodiazepinima (lekovi prvog izbora) ili drugim medikamentima (barbiturati sa ultra-kratkim dejstvom, propofol, fenitoin i fosfenitoin).
Inicijalni tretman KES-a odraslih u vanbolničkim uslovima zasniva se na primeni benzodiazepina IV i to: diazepama (5 mg) ili lorazepama (2 mg) tokom jednog do dva minuta. Ako se napad nastavlja i posle 4 minuta od prve doze, može se ponoviti početna doza. Zbog rizika od pojave respiratorne depresije u toku IV primene ovih medikamenata, doze se razlikuju u prehospitalnim i hospitalnim uslovima. Maksimalne doze intravenski primenjenih benzodiazepina u vanbolničkim uslovima su: 10 mg za diazepam, a 4 mg za lorazepam. U bolničkim uslovima, mogu biti veće.
Paralelno s primenom antistatusnih lekova, neophodno je održavanje vitalnih funkcija i dijagnostikovanje i lečenje osnovnog oboljenja i provokacionih faktora koji su doveli do epizode statusa (terapijski protokol).
U kliničkoj slici dominiraju gubitak svesti i povišen mišićni tonus. Urgentna terapija podrazumeva promptno zaustavljanje napada, što se postiže benzodiazepinima, kao lekovima prvog izbora. U slučaju neuspeha, mogu se primeniti i drugi medikamenti. Od vitalne važnosti je ukazivanje prve pomoći u prehospitalnim uslovima, da se spreči povređivanje bolesnika koji je izgubio svest. Od velikog značaja je edukacija porodice i osoba iz bolesnikovog okruženja. - Obavezna literatura: 1. Palibrk I,Vojvodić N, Kalezić N, Stefanova E. Urgentni tretman epileptičnog napada. U: Kalezić N (Ed). Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini. Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Medicinski fakultet, 2016; 11.3:647-58; 2. Zaccara G, Giannasi G, Oggioni R, Rosati E, Tramacere L, Palumbo P. Convulsive status epilepticus study group of the uslcentro Toscana, Italy. Challenges in the treatment of convulsive status epilepticus. Seizure. 2017;47:17-24; 3. Yasiry Z, Shorvon SD. The relative effectiveness of five antiepileptic drugs in treatment of benzodiazepine-resistant convulsive status epilepticus: a meta-analysis of published studies. Seizure. 2014; 23(3): 167-74; 4. Fisher RS. Redefining epilepsy. Curr Opin Neurol. 2015; 28(2): 130-5; 5. Fisher RS, Acevedo C, Arzimanoglou A, Bogacz A, Cross JH, Elger CE, Engel J Jr, Forsgren L, French JA, Glynn M, Hesdorffer DC, Lee BI, Mathern GW, Moshé SL, Perucca E, Scheffer IE, Tomson T, Watanabe M, Wiebe S. ILAE official report: a practical clinical definition of epilepsy. Epilepsia. 2014; 55(4): 475-82.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
