O PROGRAMU
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja i osposobljavanje korisnika testa za: brzu dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu akutnih komplikacija dijabetesa melitusa; pravilno tumačenje kliničke prezentacije i laboratorijskih analiza kod bolesnika sa akutnim komplikacijama dijabetesa melitusa; pravilan terapijski pristup u lečenju akutnih komplikacija dijabetesa melitusa, po pitanju prioriteta u lečenju, izbora i doziranja infuzionih rastvora i medikamenata; prepoznavanje faktora rizika i precipitirajućih faktora za nastanak akutnih komplikacija dijabetesa melitusa, a u cilju prevencije nastanka ovih komplikacija.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Nevena Kalezić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: opšta medicina, medicina rada, interna medicina - endokrinologija, kardiologija, urgentna medicina, anesteziologija sa reanimatologijom, opšta hirurgija, ginekologija i akušerstvo, pedijatrija, klinička biohemija),
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-1544/18
- Broj odluke: 153-02-1550/2018-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 21. maj 2018.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Prema podacima iz 2014. godine, u razvijenim zemljama sveta od Dijabetes Melitusa (DM) boluje oko 8,3% populacije, sa tendencijom da do 2040. godine bude oko 10% obolelih. U Srbiji ima 864.000 registrovanih dijabetičara. Kod pacijenata koji se podvrgavaju hirurškom lečenju učestalost se kreće od 20% (kod starijih od 75 godina) do 40-90% (kod kritično obolelih pacijenta). Pacijenti sa DM imaju brojne komorbiditeta, pre svega hipertenziju, a u zavisnosti od tipa DM, dužine trajanja i stepena metaboličke kontrole, i brojne hronične komplikacije (mikro i makroangiopatije, dijabetična nefropatija, retinopatija, polineuropatija). Akutne komlikacije - hiper i hipoglikemijske krize i koma, dijabetična ketoacidoza (DKA) i teška hipoglikemijska epizoda, moguvitalno ugroziti pacijenta. Zbog toga je od suštinskog značaja rano prepoznavanje akutnih komplikacija i pravovremeno otpočinjanje adekvatnih terapijskih mera.
Kliničke manifestacije DKA mogu lažno uputiti na dijagnozu akutnog apendicitisa ili drugih oboljenja, pa je od najvećeg značaja rana laboratorijska potvrda. Na DKA treba uvek posumnjati u prisustvu precipitirajućih faktora, pre svega infekcije, ali i traume, stresa, promene vrste preparata i mesta aplikacije, egzacerbacije hroničnih bolesti, primene glukokortikoida ili nekih drugih medikamenata itd. Potrebno je proceniti težinu DKA, na osnovu gasnih analiza, i u zavisnosti od njene težine i dužine trajanja, proceniti stepen (očekivane) dehidratacije i gubitka elektrolita. U inicijalnom tretmanu DKA, veoma je značajan redosled postupaka. Preporuka je da se najpre otpočne sa rehidratacijom i to izotonim slanim kristaloidnim rastvorima, zatim sa primenom insulina, a unutar dva sata od započinjanja rehidratacije, neophodno je započiti korekciju očekivane hipokalijemije, i to već pri visokonormalnim vrednostima kalijuma. Uprkos veoma visokim vrednostima glikemije, primena insulina mora biti oprezna jer je broj insulinskih receptora na periferiji ograničen, a u uslovima acidoze, smanjena je njihova senzitivnost na insulin. Iz tih razloga terapijski cilj je smanjenje glikemije za oko 5mmol/h, jer više od toga nije ni moguće. Ukoliko je hipokalijemija izražena primena insulina se odlaže, da ne bi došlo do produbljenja hipokalemije.
Hipoglikemijske krize su relativno česta komplikacija, naročito kod insulin-zavisnih dijabetičara. Hipoglikemija može imati još negativnije posledice od hiperglikemije, budući da neka tkiva (ćelije mozga, eritrociti) koriste isključivo glukozu kao energetski substrat za svoje metaboličke potrebe. Najvažniji fiziološki efekti hipoglikemije su: mobilizacija krvi iz perifernih delova u mozak, jetru i mišiće (što dovodi do bledila) i poremećaji autonomnog nervnog sistema (što se manifestuje ubrzanim pulsom, tremorom, znojenjem, palpitacijama). Može doći i do tranzitorne mobilizacije leukocita i povećane agregacija trombocita i viskoznost krvi (što dovodi do poremećaja mikrocirkulacije). Precipitirajući faktori za nastanak hipoglikemije su brojni, a kod hospitalizovanih pacijenata najčešći su insulinske infuzije, operacija, stres, kritična bolest. Hipoglikemija se leči intravenskim bolusima 50% dekstroze, u dozama koje su različite za svesne bolesnike i bolesnike bez svesti, što će nivo glikemije povećati veoma brzo i dovesti do povratka svesti.
Monitoring glikemije je veoma značajan za prevenciju akutnih komplikacija DM. Kod hospitalizovanih bolesnika sa hiperglikemijom treba proveravati glikemiju svaka 2-4 sata (stabilni bolesnici), a na 30-60 minuta (kod nestabilnih). Kod hipoglikemijske krize/kome, provera glikemije vrši se svakih 15-20 min iz iste vrste krvi (arterijska, venska, kapilarna). - Obavezna literatura: 1. Kalezić N, Šumarac-Dumanović N, Vučetić Č, Stevanović K, Živaljević V, Lalić K. Akutne komplikacije dijabetesa melitusa (hiper- i hipoglikemijske krize i kome). U: Kalezić N (Ed). Inicijalni tretman urgetnih stanja u medicine. Drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Medicinski fakultet, 2016; 675-96
- Dopunska literatura: 1. American Diabetes Association. Statistics about Diabetes, Data from National Diabetes Statistics Report, 2014. Alexandria, VA: American Diabetes Association; 2014; 2. Barker P, Creasey PE, Dgatariya K, Levy N, Lipp A, Nathanson MH. Guudelines for Peri-operative management of the Surgical Patient with Diabetes 2015; Anaesthesia, 2015; 70: 1427-40; 3. Inzucchi SE et al. Approaches to Glycemic Treatment. Diabetes Care, 2015; 38: 140-9; 4. Stevanović K, Sabljak V, Tošković A, Kukić B, Šteković J, Antonijević V, Kalezić N. Anaesthesia and the patient with diabetes, Diabetes Metab Syndr, 2015; 9(3): 177-9.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
