O PROGRAMU
Cilj programa je: Sticanje znanja o sepsi i razumevanje značaja brze dijagnostike i blagovremenog tretmana; Upoznavanje sa najnovijim preporukama za dijagnostiku i lečenje sepse.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Stručni sastanak prve kategorije
- Autori / predavači (klikni na ime): Prof.dr Nevena Kalezić, Asist.dr Sci Branislava Stefanović
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: urgentna medicina, opšta hirurgija, neurohirurgija, otorinolaringologija, ginekologija i akušerstvo, interna medicina, opšta medicina, medicina rada, pedijatrija, infektologija, alergologija i imunologija, transfuzijska medicina, epidemiologija, medicinska biohemija), biohemičare
- Predviđen broj slušalaca: 150
- Bodovi za slušaoca: 2
- Bodovi za autore: 6
- Broj akreditacije: A-1-1577/18
- Broj odluke: 153-02-1550/2018-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 21. maj 2017.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Širom sveta sepsa predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem zbog činjenice da je incidenca sepse u dramatičnom porastu, a lečenje skupo i neizvesno. Ukoliko se zakasni sa početkom lečenja primenom antibiotika, smrtnost od sepse povećava se za 10 % na sat. Stoga je sepsa zauzela treće mesto po visini letaliteta, posle moždanog i srčanog udara.
Sepsa je 2011. godine proglašena za urgentno medicinsko stanje, koje zahteva fokusirani odgovor. Širom sveta započela je kampanja (Surviving Sepsis Campaign), sa ciljem podizanja opšte svesti o ovom problemu, a sve zemlje pristupile su izradi nacionalnih razvojnih planova, da bi se ostvario globalni cilj (smanjenje mortaliteta od sepse za 20% do 2020. godine). Glavni pravac kampanje fokusiran je na rano prepoznavanje pacijenata sa potencijalno teškom infekcijom još dok su na odeljenju (ili u prehospitalnim uslovima), pre nego što njihovo stanje zahteva lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja.
Sepsa je klinički sindrom i komplikacija teških poremećaja, a karakterišu je sistemsko zapaljenje, obimno oštećenje tkiva i sistemski odgovor organizma na infekciju. Nastaje kada odbrambeni, imuni sistem domaćina, umesto da kontroliše infekciju, dovodi do oštećenja sopstvenih tkiva i organa. Posledice su septični šok, progresivno slabljenje funkcije svih organa i smrt. Primarni znaci zapaljenske reakcije u septičnom šoku uključuju vazodilataciju, povećanu mikrovaskularnu permeabilnost i aktivaciju leukocita. Posebno rizične grupe čine osobe starije životne dobi, mala deca, hronični bolesnici i imunokompromitovane osobe. Sepsa najčešće ima akutni tok (ali može biti subakutna ili čak hronična).
Početkom 2016. godine objavljeni su novi vodiči sa novim definicijama sepse i septičnog šoka. Prema novim vodičima, sepsa se definiše kao životno ugrožavajuća disfunkcija organa, prouzrokovana disregulacijom odgovora domaćina na infekciju (neregulisanog odgovora organizma na infekciju). Ova nova definicija sadrži tri bitne, kritične komponente sepse: 1. prisustvo infekcije, 2. abnormalna regulacija odgovora domaćina na infekciju i 3.posledična sistemska organska disfunkcija. Jedna od najznačajnijih promena je eliminacija sindroma sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS). U novim definicijama sepse akcenat je stavljen na organsku disfunkciju, koju procenjujemo na osnovu SOFA skora , odnosno (qSOFA) za brzu orijentaciju. Procena pomoću qSOFA upućuje na tri upozoravajuća znaka: 1. promena mentalnog statusa, 2. hipotenzija (sistolni krvni pritisak < 100 mmHg i 3. tahipneja (respiratorna frekvenca > 22/min). Septični šok je dalja faza u razvoju sepse, koga karakterišu izražene cirkulatorne, celularne i metaboličke promene, koje značajno povećavaju mortalitet. To su perzistentna hipotenzija koja zahteva primenu vazopresora da bi se srednji arterijski pritisak (MAP) održao na vrednosti od 65 mmHg i nivo laktata u krvi > 2 mmol/L, uprkos adekvatnoj nadoknadi cirkulatornog volumena.
U okviru Kampanje za preživljavanje sepse, date su i smernice za inicijalnu terapiju sepse, koje treba primeniti u toku 3 sata: 1. izmeriti nivo laktata u arterijskoj krvi, 2. pre primene antibiotika obezbediti uzorak periferne krvi za hemokulturu, 3. primeniti antibiotike širokog spektra, 4. primeniti infuziju 30 ml/kg kristaloida kod hipotenzije ili kod nivoa laktata > 4 mmol/L. - Obavezna literatura: 1. Đorđević D, Bojić S, Udovičić I, Zeba S, Kalezić N, Šurbatović M. Sepsa i septični šok. U: Kalezić N (Ed). Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini. Beograd: Medicinski fakultet, 2016; 799-818; 2. De Backer D, Dorman T. Surviving sepsis guidelines: a continious move toward better care of poatients with sepsis. JAMA 2017; 317: 807-8; 3. Seymour CW, Liu VX, Iwashina TJ, Brunkhorst FM, Rea TD, Sherag A, RubenfeldG, Kahn JM, Shankar-Hari M, Singer M et al. Assessment of Clinical Criteria for Sepsis:For the Third International Consensus Definitions for Sepsis and Septic Shock (Sepsis-3). JAMA 2016; 315: 762-74; 4. Galeski DF, Edwards JM, Kallan MJ, Carr BG. Benchmarking the incidence and mortality of severe sepsis in the United States. Crit Care Med 2013; 41: 1167-74; 5. Angus DC, van der Poll T. Severe sepsis and septic shock. N Engl J Med 2013; 369: 840-51.
- Prvi datum i mesto održavanja: Beograd - AKME, Beograd, Resavska 84: Utorak, 23.10.2018., od 19:00 do 21:00
- Dežurni administrator: Goran Vučić 060/6131-626
Program stručnog skupa
| T E M A | P R E D A V A Č | M E T O D O B U K E | T R A J A N J E |
| Sepsa - Savremeni koncept dijagnostike i lečenja | Prof.dr Nevena Kalezić | Predavanje | 60 minuta |
| Studije slučaja – dileme i praktična rešenja | Asist.dr Sci Branislava Stefanović | Interaktivna grupna diskusija | 60 minuta |
