O PROGRAMU
Cilj programa je: Sticanje znanja o specifičnostima povreda izazvanih dejstvima hemijskih i bioloških agenasa. Razumevanje promena u organizmu koje nastaju delovanjem hemijskih i bioloških agenasa. Osposobljavanje korisnika programa za razlikovanje povreda nastalih različitim agensima i njihovo odgovarajuće zbrinjavanje.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Zlatko Veža
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: nije speciifikovano), medicinske sestre, zdravstvene tehničare
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2545/18
- Broj odluke: 153-02-3135/2018-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 19. novembar 2018.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Povrede nastale delovanjem hemijskih i bioloških agenasa nisu retkost i zahtevaju od zdravstvenih radnika stalno obnavljanje stečenog znanja i unapređenje istog. Veoma je važno da znanja o ukazivanju prve pomoći i ponašanju kod delovanja hemiskih i bioloških agenasa prenesu što širem krugu stanovništva kroz različite oblike edukacija. Često od kvaliteta pružene prve pomoći u navedenim situacijama zavisi stepen oporavka povređenog, a neadekvatno pružanje prve pomoći može pogoršati već tešku situaciju.
Hemijske povrede obuhvataju: hemijske opekotine i trovanja. Uzroci hemijskih opekotina su najčešće kiseline i baze, dok trovanja mogu nastati udisanjem ili gutanjem otrova. Trovanja mogu izazvati i druga sredstva poput: alkoholnih pića ili hemikalija, lekova i dr. Eliminacija što veće količine unetog otrova povraćanjem primenjuje se kod trovanja koja nisu izazvana sredstvima koje nagrizaju sluzokožu organa za varenje i osoba u besvesnom stanju. Za razliku od kiselina koje delovanjem na koži stvaraju zaštitni sloj (koagulacionu nekrozu) koji sprečava prodiranje kiseline dublje u tkivo, delovanje baze nema takvo dejstvo na koži. Naime, nema stvaranja zaštitnog sloja, već baza prodire u dublja tkiva (kolikvaciona nekroza) i zato su povrede bazom teže nego nastale dejstvom kiselina.
Tokom požara 50% smrtnih ishoda desi se usled trovanja ugljen-monoksidom. Pri pružanju prve pomoći kod trovanja ugljen-dioksidom, nakon osiguravanja sopstvene bezbednosti, ukoliko je moguće povređenog treba izneti iz prostorije. Ukoliko je to nemoguće, onda obezbediti provertavanje (otvoriti ili razbiti prozore, otvoriti vrata...). U prostoriju ući sa gas-maskom ili sa vlažnom maram.com preko nosa i usta.
U biološke povrede ubrajaju se: ujedi zmija i drugih životinja (pasa, mačaka, glodara i dr.) i ubodi insekata (pauka, škorpiona, pčela, osa, stršljena, krpelja itd). Ujedi i otrovni ubodi imaju važan medicinski i socio-ekonomski značaj pa zdravstveni radnici treba dobro da poznaju postupak u dijagnozi, lečenju i trijaži bolesnika, kao i u prevenciji transmisivnih bolesti. Najveći broj ujeda i uboda potiče od vrsta lokalne faune. Ali, profesionalne okolnosti i procesi globalizacije uslovljavaju sve veću izloženost savremenog čoveka i egzotičnim vrstama. Najveći udeo ujednih rana nanetih od strane sisara čine ujedi pasa (80-90%), zatim ujedi mačaka (5-10%), ljudi (2-3%) i glodara (2-3%) i sporadično drugih domaćih (goveda, konja, svinja) i divljih životinja. U profesionalnim uslovima (zoološki vrt, laboratorije) i nekim zemljama medicinski značaj imaju ujedi specifičih ili raširenih lokalnih vrsta (kamila, majmuna i rakuna). Posebno rizična kategorija stanovništva su deca, muškarci i vlasnici kućnih ljubimaca . Za sve rane od ujeda najveća opasnost je nastanak posledičnih infekcija. Rizik od infekcije rane zavisi od vrste koja je nanela ranu. Rizik je najveći kod rana od ujeda mačaka (28-80%), a znatno manji kod ujeda pasa (~25%), glodara (~10%) i drugih vrsta sisara. Kod ujeda zmije prva pomoć podrazumeva da se povređeni ne kreće, ujedeni ekstremitet imobiliše bez zatezanja i preveze u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ne preporučuje se ceđenje, incizija, niti čišćenje ili druga tretiranja rane na mestu gde je pacijent povređen. Zdravstveni problemi koji nastaju kao posledica uboda insekata posledica su trojakog dejstva: alergijske reakcije organizma, toksičnog delovanja i bolesti koje insekti prenose. - Obavezna literatura: 1. Veža Z, Pavlović D. Prva pomoć za medicinske škole. Beograd: Zavod za udžbenike, 2017. 116-22.
- Dopunska literatura: 1. Li H et al. Epidemiology and outcome analysis of 6325 burn patients: a five-year retrospective study in a major burn center in Southwest China. Sci Rep, 2017. 7: 46066; 2. Salibian AA et al. Current concepts on burn wound conversion - A review of recent advances in understanding the secondary progressions of burns. Burns, 2016. 42: 1025–35; 3. Wood FM, Phillips M, Jovic T, Cassidy JT, Cameron P, Edgar DW et al. Water First Aid Is Beneficial In Humans Post-Burn: Evidence from a Bi-National Cohort Study. PLoS ONE, 2016. 11(1): e0147259; 4. Jevon P. First aid in the dental practice: an overview. BDJ,2016. 220: 657–9.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
