O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1126/20
BROJ ODLUKE 153-02-00473/2020-01
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja o sepsi kao akutnom oboljenju i značaju njene brze dijagnostike i inicijalnog tretmana. Upoznavanje sa najnovijim preporukama za dijagnostiku i lečenje sepse. Razumevanje kliničkog značaja praćenja vrednosti laktata u prognozi ishoda lečenja sepse.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Asist.dr Branislava Stefanović, Prof.dr Nevena Kalezić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: interna medicina, anesteziologija sa reanimatologijom, opšta hirurgija, ginekologija i akušerstvo, pedijatrija, infektologija, imunologija, transfuziologija), biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autore: 14
- Broj akreditacije: A-1-1126/20
- Broj odluke: 153-02-00473/2020-01
- Akreditovan dana: četvrtak, 21. maj 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Sepsa je klinički sindrom i komplikacija teških poremećaja, a karakterišu je sistemsko zapaljenje, obimno oštećenje tkiva i sistemski odgovor organizma na infekciju. Nastaje kada odbrambeni, imuni sistem domaćina, umesto da kontroliše infekciju, dovodi do oštećenja sopstvenih tkiva i organa. Posledice su septični šok, progresivno slabljenje funkcije svih organa i smrt. Primarni znaci zapaljenske reakcije u septičnom šoku uključuju vazodilataciju, povećanu mikrovaskularnu permeabilnost i aktivaciju leukocita. Ijalni status, a posebno rizične grupe čine osobe starije životne dobi, mala deca, hronični bolesnici i imunokompromitovane osobe.
U svim zemljama sveta, sepsa predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem zbog činjenica, da je incidenca sepse u dramatičnom porastu, a lečenje skupo i neizvesno. Sa svakim satom odlaganja početka lečenja sepse primenom antibiotika, njena smrtnost raste za 10 %. Zbog toga je 1.oktobra 2011. godine, sepsa proglašena za hitno medicinsko stanje. Najveća kampanja sa ciljem podizanja opšte svesti o ovom problemu i izrade nacionalnog razvojnog plana u svakoj zemlji, sa ciljem smanjenja mortaliteta od sepse za 20 % do 2020. godine, počela je 13. septembra 2012. godine i taj dan se smatra prvim “Svetskim danom sepse.“
Sepsa najčešće ima akutni tok (ali može biti subakutna ili čak hronična). Treća je bolest po smrtnosti posle moždanog i srčanog udara.
Novi vodiči sa novim definicijama sepse i septičnog šoka, objavljeni su krajem februara 2016. godine i fokusirani su na rano prepoznavanje pacijenata sa potencijalno teškom infekcijom još dok su na odeljenju (ili u prehospitalnim uslovima), pre nego što njihovo stanje zahteva lečenje u Jedinici intenzivne terapije. Prema novim smernicama i vodičima sepsa se definiše kao životno ugrožavajuća disfunkcija organa, prouzrokovana disregulacijom odgovora domaćina na infekciju (neregulisanog odgovora organizma na infekciju). Ova nova definicija sadrži tri bitne, kritične komponente sepse: 1. prisustvo infekcije, 2 abnormalna regulacija odgovora domaćina na infekciju i 3.posledična sistemska organska disfunkcija. Jedna od najznačajnijih promena je eliminacija sindroma sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS). U novim definicijama sepse akcenat je stavljen na organsku disfunkciju, koju procenjujemo na osnovu SOFA skora , odnosno (qSOFA) za brzu orijentaciju. Procena pomoću qSOFA upućuje na tri upozoravajuća znaka: 1. promena mentalnog statusa, 2. hipotenzija (sistolni krvni pritisak < 100 mmHg i 3. tahipneja (respiratorna frekvenca > 22/min). Septični šok je dalja faza u razvoju sepse, koga karakterišu izražene cirkulatorne, celularne i metaboličke promene, koje značajno povećavaju mortalitet. To su perzistentna hipotenzija koja zahteva primenu vazopresora da bi se srednji arterijski pritisak (MAP) održao na vrednosti od 65 mmHg i nivo laktata u krvi > 2 mmol/L, uprkos adekvatnoj nadoknadi cirkulatornog volumena. U okviru Kampanje za preživljavanje sepse (Surviving Sepsis Campaign), date su smernice za inicijalnu terapiju sepse, koje treba primeniti u toku 3 sata: 1. izmeriti nivo laktata u arterijskoj krvi, 2. pre primene antibiotika obezbediti uzorak periferne krvi za hemokulturu, 3. primeniti antibiotike širokog spektra, 4. primeniti infuziju 30 ml/kg kristaloida kod hipotenzije ili kod nivoa laktata > 4 mmol/L. - Obavezna literatura: 1. Đorđević D, Bojić S, Udovičić I, Zeba S, Kalezić N, Šurbatović M. Sepsa i septični šok. U: Kalezić N (Ed). Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini. Beograd: Medicinski fakultet, 2016; 799-818
- Obavezna literatura: 1. De Backer D, Dorman T. Surviving sepsis guidelines: a continious move toward better care of poatients with sepsis. JAMA 2017; 317: 807-8; 2. Seymour CW, Liu VX, Iwashina TJ, Brunkhorst FM, Rea TD, Sherag A et al. Assessment of Clinical Criteria for Sepsis: For the Third International Consensus Definitions for Sepsis and Septic Shock (Sepsis-3). JAMA, 2016; 315: 762-74; 3. Thompson K, Venkatesh B, Finfer S. Sepsis and septic shock: current approaches to management. Internal Medicine Journal, 2019; 49: 160–70; 4. Dugar S, Choudhary C, Duggal A. Sepsis and septic shock: Guideline-based management. Cleveland Clinic Journal of Medicine, 2020; 87(1): 53-64.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
