O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE CG-00007
BROJ ODLUKE 200/2-1
Cilj programa je: Rekapitulacija osnovnih znanja o akutnom moždanom udaru (AMU) i tranzitornom ishemijskom ataku (TIA): Usvajanje savremenog pristupa u prevenciji, dijagnostici i lečenju AMU i TIA koji je definisan kliničkim vodičem dobre prakse.
Dodatne informacije
- Autor (klikni na ime): Dr spec Jelena Ralić
- Vrsta programa: E-learning
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: opšta medicina, medicina rada, interna medicina, neurologija, radiologija, neurohirurgija, sudska medicina, fizikalna medicina i rehabilitacija, sportska medicina)
- Bodovi za korisnika: 1
- Bodovi za autora: 3
- Broj akreditacije: CG-00007
- Broj odluke: 200/2-1
- Akreditovan dana: četvrtak, 16. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Akutni moždani udar (AMU) je treći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama sveta posle kardiovaskularnih i malignih obolenja, a drugi uzrok smrtnosti u celom svetu. Prevalencija AMU se kreće od 600 obolelih na 100.000 stanovnika u razvijenim zemljama. Mortalitet varira od 63,5 do 273,4 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika. AMU u Srbiji ima epidemijski karakter i predstavlja izuzetno značajno socio- ekonomsko opterećenje kako za pojedinca tako za porodicu zajednicu i državu. U Srbiji AMU je prvi uzrok smrtnosti kod žena (18,38%) i drugi uzrok smrtnosti u muškoj populaciji , takođe drugi je uzrok demencije posle Achajmera i najčešći uzrok epilepsije kod starijih pacijenata kao i čest uzrok depresije, invalidnosti, kognitivnih posledica. Godišnje u Srbiji oboli 25.000 stanovnika. Svakih 20 minuta jedna osoba doživi AMU, a svakih 60 minuta jedna osoba umre zbog posledica ove bolesti. Svaka treća osoba koja je doživela AMU umre odmah nakon doživljenog AMU, 1/3 obolelih ima trajne posledice, a 1/3 obolelih se oporavi. Polovina svih preživelih se vrati nekoj vrsti zaposlenja, pri čemu 20-30 % nije sposobno trajno da preživi bez pomoći drugog lica. Ove epidemiološke karakteristike AMU naležu da se učini maksimum u njegovoj prevenciji, lečenju u akutnoj fazi, prevenciji komplikacija kao i smanjivanju invalidnosti i kognitivnih posledica do kojih dovodi.
Ovo su razlozi zbog kojih je potrebno da široka populacija lekara primarne zdravstvene zaštite, specijalista, ali i medicinskih sestara i tehničara bude upoznata sa mogućnostima dijagnostike, lečenja i prevencije komplikacija. Trombolitička terapija je dokazano efikasna terapija AMU, ali je njena primena vezana za uski terapijski prozor. Poslednjih godina došlo je do razvoja savremenih lekova za primarnu i sekundarnu prevenciju AMU, kao i za lečenje pojedinih faktora rizika. Takođe, znatno su unapređene i neurovaskularne dijagnostičke metode. Sve to zajedno otvara drugačiju, bolju perspektivu, ali je osnovni preduslov da „prva linija“ zdravstvene službe raspolaže znanjima i bude osposobljena da ista primeni u praksi. U tom smislu veoma je važno da zdravstveni radnici usvoje savremen principe koji su definisani u kliničkom vodiuču dobre prakse koji se odnosi na AMU.
Ovaj program kontinuirane medicinske edukacije daje relevantne informacije o epidemiološkoj situaciji, etiologiji i patogenezi AMU, kliničkoj slici, dijagnostičkim postupcima, lečenju u akutnoj fazi, najnovijim terapijskim metodama u lečenju AMU-a, kao i prevenciji komlikacija koje se javljaju na različitim sistemima organa. - Obavezna literatura: 1. Autorizovano predavanje Dr Jelena Ralić "AKUTNI MOŽDANI UDAR"; 2. Republička stručna komisija za izradu i implementciju vodiča dobre kliničke prakse: Nacionalni vodič dobre kliničke prakse "Ishemijski moždani udar", Klinički vodič 4/11 Oktobar, 2011; 3. Marković D, Kalezić N, Milaković B, Ercegovac M. Akutni moždani udar. U: Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini, Edition: First, Editors: Nevena Kalezić Publisher: Medicinski fakultet Beograd, 2015.395-404; 4. Mladenović M, Manić S, Krkić M, Štulić S, Ignjatijević S. Ispitivanje funkcije trombocita i efikasnosti antitrombocitne terapije kod akutnog ishemijskog moždanog udara (AIMU). Timočki medicinski glasnik. 2013, 38(2): 89-94; 5. Milenković Z, Stefanović I, Stojanović N, Stojanov D. KRVAVI MOŽDANI UDAR - etiologija, dijagnostika, prevencija i lečenje, Niš: Medicinski fakultet u Nišu. Štampa "Pergament", 2013.
- Dopunska literatura: -
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
