O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2068/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o adekvatnoj biohemijskoj dijagnostici HBB na osnovu rezultata skrininga. Afirmacija i usvajanje preporuka nacionalnog vodiča dobre prakse.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Steva Plješa
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: interna medicina, opšta medicina, medicina rada, urgentna medicina, anesteziologija sa reanimatologijom), biohemičare, medicinske sestre, zdravstvene tehničare (laboratorijske tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2068/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Mere rano otkrivanja i blagovremenog i adekvatnog lečenja imaju najveći značaj za prevenciju HBS, jer se simptomi i znaci HBS razvijaju postepeno (osete tek kada nivo jačina glomerularne filtracije (JGF) opadne na vrednosti ispod 15 ml/min) i nisu specifični. Stoga, većina bolesti bubrega protiče asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadijuma bolesti.
Sve osobe pod rizikom za HBB koje se obraćaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba da se podvrgnu ispitivanju u kom će se proveriti prisustvo markera oštećenja bubrega. Skrining se vrši pregledom urina test trakama, merenjem JGF pomoću formula za izračunavanje JGF na osnovu koncentracije kreatinina u serumu i merenjem krvnog pritiska. Međutim, skrining nije dijagnostički test - njime se samo utvrđuje verovatnoća postojanja traženog oboljenja. Na osnovu rezultata skrininga preduzimaju se dalja biohemijska ispitivanja, koja mogu da potvrde bolest.
Biohemijska ispitivanja obuhvataju ispitivanje albuminurije, proteinurije, sedimenta urina, kao i ispitivanje ekskretorne funkcije bubrega (merenje koncentracije kreatinina u serumu i izračunavanje JGF). U te svrhe koriste se različite metode i tehnike. Primena različitih metoda je strogo indikovana, jer različite kategorije bolesnika zahtevaju različite načine ispitivanja. Nalazi ispitivanja u velikoj meri određuju postupak lečenja bolesnika, stoga je preciznost merenja i adekvatnost načina izračunavanja (posebno JGF) veoma bitna. Za izračunavanje JGF takođe postoji više formula, koje se primenjuju kod određenih kategorija bolesnika, o čemu treba voditi računa.
Za unapređenje kvaliteta rada u ovoj oblasti neophodno je definisanje standarda, što je i učinjeno donošenjem vodiča dobre prakse 2012. godine. Za primenu standarda u praksi, međutim, neophodna je dodatna edukacija zdravstvenih radnika koji se sa ovim problemom svakodnevno susreću, jer još uvek postoje velike varijacije u praksi.
Ovaj program kontinuirane edukacije namenjen je zdravstvenim radnicima primarne zdravstvene zaštite - pre svega onima koji rade u biohemijskim laboratorijama - biohemičarima koji učestvuju u ispitivanju i kontroli bolesnika, zdravstvenim tehničarima, koji rade u laboratorijama u kojima se potvrđuje dijagnoza ove teške bolesti, prate efekti tretmana i kontroliše njeno napredovanje, ali i drugim zdravstvenim radnicima koji rade u PZZ - lekarima i sestrama, koji na različite načine učestvuju u tretmanu i kontroli bolesnika. Inoviranje postojećih i sticanje novih znanja o metodama i tehnikama ispitivanja HBB (metodama skrininga i biohemijskog ispitivanja) veoma su značajni za prevenciju HBS. - Obavezna literatura: 1. Prof.dr Steva Plješa "Dijagnostika hronične bolesti bubrega", prezentacija predavanja.
- Dopunska literatura: 1. Biljak VR, Honović L, Matica J, Krešić B, Šimić Vojak S. The role of laboratory testing in detection and classification of chronic kidney disease: national recommendations. Biochem Med (Zagreb), 2017; 27(1): 153–76; 2. Gaitonde DY, Cook DL, Rivera IM. Chronic Kidney Disease: Detection and Evaluation. Am Fam Physician. 2017; 96(12): 776-83; 3. Miller WG, Jones GRD. Estimated Glomerular Filtration Rate; Laboratory Implementation and Current Global Status. ACKD Advances in Kidney Disease, 2018; 25(1): 7–13; 4. Diamantidis CJ, Hale SL, Wang V, Smith VA, Hudson Scholle S, Maciejewski ML. Lab-based and diagnosis-based chronic kidney disease recognition and staging concordance. BMC Nephrology, 2019; 20: 357; 5. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse HRONIČNA BOLEST BUBREGA. Klinički vodič 9/12. Republika Srbija Ministarstvo zdravlja: Beograd, 2013.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
