Sekcija

  • O PROGRAMU

    Cilj programa je: Sticanje znanja o specifičnostima poremećaja stanja svesti; Razumevanje promena u organizmu koje dovode do poremećaja stanja svesti; Osposobljavanje korisnika programa za razlikovanje različitih uzroka koje dovode do poremećaja stanja svesti i odgovarajuće zbrinjavanje.

    Dodatne informacije

    • Vrsta programa: Elektronski test
    • Autor (klikni na ime): Dr Zlatko Veža
    • Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
    • Akreditovan za: Medicinske sestre, zdravstvene tehničare
    • Bodovi za korisnika: 5
    • Bodovi za autora: 7
    • Broj akreditacije: A-1-2004/17
    • Broj odluke: 153-02-2179/2017-01
    • Akreditovan dana: subota, 19. avgust 2017.
    • Akreditacija važi još:
    • Kratak sadržaj: Gubitak svesti je čest i važan medicinski problem i zahteva stalno ažuriranje znanja zdravstvenih radnika o ovoj tematici.
      Uzroci gubitka svesti su mnogobrojni, ali je prognoza najčešće povoljna. Većina gubitaka svesti se ne opservira neposredno od strane lekara, pa se dijagnoza mora postavljati retrospektivno što zahteva pažljivo i detaljno uzimanje anamneze od samog bolesnika, kao i eventualnih očevidaca. Dva su najvažnija uzroka epizodnog gubitka svesti: sinkopa i epileptički napad. Veoma je bitno jasno razlikovanje sinkope od epilepsije zbog različitih uzroka, dijagnostičkih pristupa i lečenja ova dva poremećaja. U većini slučajeva je lako da se razlikuju pojedini uzroci gubitaka svesti i to primenom jednostavnog kliničkog postupka.
      Prepoznavanje gubitka svesti i razlikovanje pravog tranzitornog prekida svesti (npr. sinkopa, epileptički napad) od prividnog gubitka svesti praćenog motornim simptomima (psihogeni neepileptički napadi, katapleksija, „drop ataci“) nije uvek jednostavna. Zbog toga je neophodno da se u većini slučajeva razmotri diferencijalna dijagnoza mnogih poremećaja koji dovode do pravog ili prividnog gubitka svesti.
      Postoji veliki broj ređih poremećaja koji mogu da dovedu do pravog ili prividnog gubitka svesti. Detaljna istorija bolesti, klinički pregled i okolnosti pod kojima se dogodio gubitak svesti u najvećem broju slučajeva omogućavaju relativno lako postavljanje odgovarajuće dijagnoze. Svi ovi poremećaji se mogu svrstati u tri velike grupe: sistemski, primarno neurološki i psihijatrijski poremećaji. Neki od ovih poremećaja mogu na više načina dovesti do gubitka svesti (na primer hipoglikemija može dovesti do globalne cerebralne disfunkcije a takođe može uzrokovati i epileptički napad; psihijatrijski uzroci mogu dovesti do prividnog gubitka svesti, ali i do prave sinkope itd.). Najčešće pravi gubitak svesti nastaje provociranjem akutnih simptomatskih epileptičkih napada.
      Kratkotrajni prekidi svesti, nazivaju se još i krize svesti. Podaci o učestalosti sinkope u opštoj populaciji dobijeni iz Framingamske studije, koja je obuhvatila 7814 osoba starijih od 20 godina i koji su praćeni prosečno 17 godina. Prema rezultatima ove studije nije nađena značajna razlika između polova u učestalosti sinkope. Samo jednu epizodu sinkope imalo je oko 80% osoba. Postupak prve pomoći kod poremećaja svesti podrazumeva proveru svesti, proveru prohodnosti disajnih puteva i, po potrebi, reanimaciju, proveru vitalnih funkcija, detaljan pregled i postavljanje u bočni položaj, pozivanje hitne pomoći ili obezbeđenje transporta. U toku transporta bolesniku je zabranjeno davati bilo šta per os. Postupanje sa bolesnikom u hipoglikemiji zavisi od stanja svesti. Ako je bolesnik sa hipoglikemijom bez svesti, treba ga postaviti u bočni relaksirajući položaj, kontrolisati vitalne funkcije i pozvati hitnu pomoć. Ako je bolesnik sa hipoglikemijom svestan, treba  mu dati zaslađeni napitak ili neki slatkiš (šećer, čokoladu).
    • Obavezna literatura: 1. Veža Z, Pavlović D. Prva pomoć za medicinske škole. Beograd: Zavod za udžbenike, 2017. 22-36; 2. Pešić J i saradnici. Prva pomoć. Beograd: Crveni krst Srbije – Zavod za udžbenike, 2011; 3. Pavlović A. Prva pomoć. Beograd: Obeležja, 2014; 3. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, "Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za prehospitalno zbrinjavanje hitnih stanja" 65-67, 2013.
    • Dopunska literatura: -
    • Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
    • Broj pitanja u testu: 50
    • Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.000 RSD

    Preporučite prijateljima



    Ostavite komentar

    Otvorite korisnički nalog

    • Instrukcije: Klikom na sekciju otvarate sekciju.

      •  Pogledajte pitanja Datoteka
        108.5Kb PDF dokument
        Nije dostupno, osim ako: Pripadate bilo kojoj grupi
      •  1. Veža Z, Pavlović D. Prva pomoć za medicinske škole. Beograd: Zavod za udžbenike, 2017. 22-36 URL adresa
        Nije dostupno, osim ako: Pripadate bilo kojoj grupi
      •  3. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, "Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za prehospitalno zbrinjavanje hitnih stanja" 65-67, 2013. Datoteka
        233.5Kb PDF dokument
        Nije dostupno, osim ako: Pripadate bilo kojoj grupi
      •  TEST: Prva pomoć kod poremećaja stanja svesti
        Nije dostupno, osim ako: Pripadate bilo kojoj grupi
    • Kliknite na link da biste dobili potvrdu u PDF formatu