O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-774/20
BROJ ODLUKE 153-02-301/2020-01
Cilj programa je: Upoznavanje sa etiologijom kliničkog sindroma bol u leđima; Razumevanje patogeneze kliničkog sindroma; Osposobljavanje za dijagnozu i diferencijalnu dijagnozu sindroma bola u leđima.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prim.mr sci med Željko Kanjuh
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: fizikalna medicina i rehabilitacija, neurologija, opšta medicina, medicina rada), farmaceute, medicinske sestre, zdravstvene tehničare (fizioterapeute, radni terapeute)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-774/20
- Broj odluke: 153-02-301/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 2. mart 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: I ako je sindrom bola u leđima opisan još pre 2.500 godina, tek sredinom prošlog veka postalo je jasno da su degenerativna oboljenja kičme osnova za razvoj ovog sindroma. U literaturi je opisano preko 200 uzroka bola u leđima. Najdirektnija posledica delovanja ovih uzroka je disbalans mišića kičmenog stuba i trbuha (mišićnog midera trupa). Na produbljivanje disbalansa utiču brojni faktori, kako unutrašnji (antropološki razvoj, konstitucioni faktori), tako i spoljašnji (sedalni način života). Neki od njih deluju kao predisponirajući faktori za nastanak bola, drugi kao faktori koji direktno omogućavaju nastanak bola, a treći kao faktori koji održavaju bol. Verovatno najveću važnost u tom smislu ima sedalni način života, koji predstavlja idealnu podlogu za razvoj degenerativnih oboljenja kičme. Prema nekim statistikama, savremeni čovek u svom životnom veku provede oko 150.000 sati sedeći. Takav način života slabi mišiće kičmenog stuba i trbuha i dovodi do prerane istrošenosti struktura kičmenog stuba, a mišići leđa i trbuha amortizuju opterećenje na kičmeni stub i do 30%.
Bol u krstima može poticati sa jedne ili više anatomskih struktura: mišićni pripoji, diskus, fasetni zglob ili sakroilijačni zglob. Svaka od navedenih struktura ima svoje karakteristike koje nude različita objašnjenja za bol. Od poznavanja ovih specifičnosti veoma mnogo zavise dijagnoza i uspešnost lečenja obolelog.
Na osnovu tegoba i znakova, bol u leđima se može podeliti u više entiteta.
Jedan od najčešćih je slabost mišića leđa (Insuffitientio dorsi). Najčešći uzroci koji dovode do slabosti - zamora u predelu krsta su disbalans mišićnog midera trupa i mišića karličnog pojasa, ravni tabani, nejednaka dužina nogu. Prisutan je osećaj zamora, lakog tištanja ili tupog bola koji se pojavljuje pri dugotrajnom sedenju, stajanju, dužem radu u istom, najčešće pognutom položaju, u krstima. Pacijent, iz iskustva, izbegava određene stresne situacije i položaje koje izazivaju opisane tegobe.
Lumbago se manifestuje tištanjem i bolom koji je lokalizovan u krstima sa mogućim širenjem u sedalnu regiju, kuk ili donji deo trbuha. Pojavljuje se, ro pravilu naglo, ili u kraćem vremenskom periodu, kao "grom iz vedra neba". Kretanje je otežano, bolesnik je nagnut napred i iskrivljen na jednu stranu, svaki pokret izaziva bol, a ispravlja se podupirući se o predmete ili uz štap. Javlja se u akutnom i hroničnom obliku. Uzrokuje ga najčešće degenerativni reumatizam, diskus hernija u početnom stadijumu, vanzglobni reumatizam i dr.
Kod išialgije (Ischialgia) degenerativna oštećenja u krsno-slabinskoj regiji uzrokuju iradirajući (sevajući) bol u jednoj ili obe noge. Mogu se pojaviti smetnje osetljivosti (trnjenje, mravinjanje) i osećaj slabosti u nozi. Ograničena je pokretljivost slabinske kičme, a ponekad i zglob kuka.
Lumboišialgija obuhvata simptome i znake lumbaga i išijasa, pri čemu je uvek jedna simptomatologija dominantna. - Obavezna literatura: 1. Kanjuh Ž, Pavićević Lj, Mitić Lj, Švirtlih L. Bol u leđima. Beograd: Klinika za rehabilitaciju "Miroslav Zotović". 2013. 1-105.
- Dopunska literatura: 1. Urits I, Burshtein A, Sharma M et al. Low Back Pain, a Comprehensive Review: Pathophysiology, Diagnosis, and Treatment. Curr Pain Headache Rep, 2019; 23; 2. Allegri M, Montella S, Salici F, Valente A, Marchesini M, Compagnone C et al. Mechanisms of low back pain: a guide for diagnosis and therapy. F1000Res. 2016; 5: F1000 Faculty Rev-1530; 3. Petersen T, Laslett M, Juhl C. Clinical classification in low back pain: best-evidence diagnostic rules based on systematic reviews. BMC Musculoskelet Disord, 2017; 18: 188; 4. Casser H, Seddigh S, Rauschmann M. Acute Lumbar Back Pain: Investigation, Differential Diagnosis, and Treatment. Dtsch Arztebl Int, 2016; 113: 223-34.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
