O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE V-1429/20-II
BROJ ODLUKE 153-02-301/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o antimikrobnim lekovima, sredstvima za smanjivanje osetljivosti korenova zuba, antiinflamatornim lekovima, anesteticima, analgeticima i drugim medikamentima koji se koriste u lečenju parodontopatije; Razumevanje mesta i uloge medikamenata u procesu lečenja parodontopatije; Osposobljavanje za adekvatno, bezbedno i blagovremeno korišćenje medikamentozne terapije u procesu lečenja parodontopatije.
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Božidar Dimitrijević
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Stomatologe, medicinske sestre (stomatološke sestre), zdravstvene tehničare (zubne tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: V-1429/20-II
- Broj odluke: 153-02-301/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 2. mart 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Lečenje parodontopatije je kompleksno koliko i sama priroda bolesti. U lečenju različitih formi parodontopatija primenjuju se antimikrobni lekovi, sredstva za smanjivanje osetljivosti korenova zuba, antiinflamatorni lekovi, anestetici, analgetici i drugi medikamenti. Neki od medikamenata primenjuju se u preventi-vi oboljenja parodoncijuma, neki u toku standardne terapije kao pomoćna sredstva, a neki su veoma značajni u suzbijanju infekcija, pa se bez njih ne može ni zamisli-ti lečenje.
Antimirkobni lekovi (antiseptična sredstva i antibiotici) mogu da redukuju stvaranje dentalnog plaka, smire inflamaciju u gingivi, da deluju na bakterije subgingivalnog dentalnog plaka ili bakterije koje su već izvršile invaziju tkiva parodoncijuma, da suzbiju lokalnu ili opštu infekciju koja se javlja u toku nekih komplikacija parodontopatije. Rešavajući test korisnik će steći znanja o njiho-vim karakteristikama, indikacijama za upotrebu, načinu korišćenja, efikasnosti, ograničenjima i kontraindikacijama, kao i neželjenim dejstvima neadekvatne upotrebe najčešće korišćenih antiseptičnih sredstava (hlorheksidin-digluko-nat, vodonik peroksid, borna kiselina, heksetidin, fenolni preparati, fluoridi, povidonjodid, organske boje) i antibiotika (tetraciklin, klindamicin, metroni-dazol, penicilin). Test pruža najsavremenije informacije o novim pristupima u antimikrobnom lečenju, koje ima za cilj da smanji destrukciju tkiva modulisanjem tkivnog odgovora, delujući na kaskadu događanja u tkivu kao odgovor na prisustvo bakterija dentalnog plaka, što omogućava postizanje znatno boljih rezultata.
Suzbijanje osetljivosti korenova zuba predstavlja veliki terapijski problem, jer ne postoji medikament koji bi potpuno i trajno otklonio bolne senzacije koja izaziva ogoljavanje korenova zuba nastalo kao posledica bolesti (destrukcija i recesija gingive) ili procesa lečenja (uklanjanje naslaga, obrada parodontalnih džepova, hirurški zahvati). Ogoljeni korenovi zuba mogu biti osetljivi na razne mehaničke, termičke i hemijske nadražaje Za smanjivanje osetljivosti koriste se, bez naročitog uspeha, petoprocentni rastvor natrijum fluorida i drugi prepara-ti fluora.
Primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova inhibira sintezu medijatora inflamatomog procesa, dovodi do inhibicije neutrofilnih granulocita, smanje-nja propustljivosti kapilara, agregacije trombocita, suzbijanja dejstva agresiv-nih enzima koji se oslobadaju u inflamatomom procesu i usporava gubitak alveo-larne kosti. Kao dopunska terapija mogu se lokalno koristiti i hormonski prepa-rati na bazi kortikosteroida, koji značajno smanjuju intenzitet inflamacije gingive.
Površinskom anestezijom može se suzbiti bol kod raznih oštećenja gingive i lezija, koje nastaju u toku sistemskih bolesti ili nakon zračenja. Sprovodna i infiltraciona lokalna anestezija koristi se pre hirurskih zahvata na parodon-cijumu i uvek pre drenaze parodontalnog apscesa, kao i pre obrade parodontalnih džepova.
Analgetici se ordiniraju u cilju suzbijanja bola kod nekih komplikacija paro-dontopatije (parodontalni apsces, retrogradni pulpitis), neposredno posle hirurških zahvata na parodoncijumu i kasnije (postoperativna analgezija). Test obrađuje upotrebu analgetika koji nisu na bazi acetil salicilne kiseline, kao i nesteroidnih antiinflamatorika sa analgetskim efektom, sa aspekta relevantnih indikacija i kontraindikacija.
U lečenju parodontopatije koriste se i vitaminski preparati (za podizanje opšte otpornosti organizma - multivitaminski preparati, vitamini C, A i B) i biogeni stimulatori (za podsticanje regeneracije tkiva u okviru hirurške regenerativne terapije infrakoštanih parodontalnih džepova). Korišćenje kaustičnih i sklerozirajućih sredstava (za smanjenje dubine parodontalnih džepova ili njihove eliminacije) je, zbog nemogućnosti kontrole njihovog efekta i uvođenja savremenih regenerativnih terapijskih procedura, obustavljeno. - Obavezna literatura: 1. Dimitrijević B. 16. Medikamenti u terapiji obolelih od parodontopatije. U: Klinička parodontologija (Dimitrijević B Ed.). Udžbenik. Beograd: Zavod za udžbenike. 2019. 250-262.
- Dopunska literatura: 1. Graziani F et al. Nonsurgical and surgical treatment of periodontitis: how many options for one disease? Periodontol 2000 2017; 75: 152–188; 2. Joshi D, Garg T, Goyal AK , Rath G . Advanced drug delivery approaches against periodontitis. Drug Delivery, 2016; 23(2): 363-77; 3. Carcuac O et al. Adjunctive Systemic and Local Antimicrobial Therapy in the Surgical Treatment of Peri-implantitis: A Randomized Controlled Clinical Trial. J Dent Res 2016; 95: 50–57; 4. Renvert S, Persson GR. Treatment of periodontal disease in older adults. Periodontol 2000 2016; 72: 108–119.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
