O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1130/20
BROJ ODLUKE 153-02-00473/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o kliničkoj slici i prepoznavanju komorbiditeta obolelih od akromegalije. Usvajanje ispravnog stava o načinu dijagnostike i lečenju obolelih od akromegalije. Osposobljavanje za uočavanje, blagovremeno i adekvatno reagovanje na neželjene efekte terapije akromegalije.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Mirjana Doknić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: interna medicina, endokrinologija, kardiologija, reumatologija, opšta medicina, medicina rada)
- Bodovi za korisnika: 4
- Bodovi za autora: 6
- Broj akreditacije: A-1-1130/20
- Broj odluke: 153-02-00473/2020-01
- Akreditovan dana: četvrtak, 21. maj 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Akromegalija spada u "retke bolesti", čiji socijalnomedicinski značaj proizlazi iz efekata koje ostavlja na pojedinca (komorbiditeti, hendikepiranost, kraći životni vek, prevremena smrtnost), porodicu i zajednicu (troškovi lečenja, visok mortalitet). Kako se na tok bolesti može uticati, a njene posledice ublažiti ukoliko se ona rano prepozna, veoma je važno podizanje svesti o postojanju bolesti i potrebi da se ona detektuje, kao i sticanje znanja o etiologiji (uzrocima i faktorima rizika za nastanak ove bolesti), o patogenezi, o načinu ispoljavanja (fenomenologiji, kliničkim karakteristikama), mogućnostima dijagnostike i lečenja predstavlja osnov za osposobljavanje lekara za učešće u ranom otkrivanju i blagovremenom i efikasnom lečenju ove bolesti, odnosno, postizanje drugih ciljeva (smanjenje troškova, produženje životnog veka, smanjenje smrtnosti).
Akromegalije je hronična, multisistemska bolest uzrokovana u 98% slučajeva tumorom - adenomom somatotropnih ćelija hipofize. Posledica aktivnosti takvog tumora (somatotropinoma) je povećana sekrecija hormona rasta (HR) u serumu, koji preko svog biološkog medijatora IGF-1 (insulinu sličan faktor rasta), uzrokuje niz komplikacija ove bolesti. Procenjuje se da je prevalenca akromegalije u Evropi 28-137 slučajeva na milion stanovnika, a da njena incidenca varira između 2-11 bolesnika na milion stanovnika godišnje. Zbog svog sporog toka, akromegalija ostaje dugo neprepoznata, tako da i pored prisutnih simptoma bolesti do postavljanja dijagnoze protekne 5-10 godina od pojave prvih manifestacija bolesti.
Osim karakterističnih simptoma akromegalije, poput rasta šaka i stopala, rasta nosa i ušnih školjki, otečenosti mekih tkiva lica, protruzije donje vilice, najčešće komplikacije ove bolesti su: šećerna bolest, arterijska hipertenzija, kardiovaskularne bolesti (srčana slabost, aritmije, arterioskleroza, endotelijalna disfunkcija), deformacije velikih zglobova, osteoporoza i vertebralne frakture, respiratorna disfunkcija („sleep apnea“ sindrom) i tumori štitaste žlezde, debelog creva, prostate. Bolesnici sa aktivnom akromegalijom imaju 2-3 puta veću stopu mortaliteta u odnosu na opštu populaciju. Njihov životni vek je skraćen u proseku za 10 godina u odnosu na zdravu kontrolu. Najčešći uzroci mortaliteta od ove bolesti su maligniteti, kardiovaskularna i respiratorna oboljenja. Adekvatnom kontrolom akromegalije, moguće je sprečiti ili ublažiti navedene komplikacije, čime stopa mortaliteta ovih bolesnika postaje jednaka onoj u oštoj populaciji.
Ciljevi lečenja akromegalije su: normalizacija nivoa IGF-1 za starosnu dob, nivo HR <1 µg/l, redukcija mase tumora hipofize/ostatka tumora koji sekretuje hormon rasta, eliminacija ili smanjenje simptoma bolesti i komorbiditeta. U poslednje dve decenije postignut je značajan pomak u razvoju medikamentne terapije, što je doprinelo dramatičnom poboljšanju ishoda lečenja obolelih. Shodno tome, stopa mortaliteta pacijenata obolelih od akromegalije se značajno smanjila i kod adekvatno lečenih približila onoj u opštoj populaciji.
Terapija ove bolesti podrazumeva kombinaciju više modaliteta: neurohirurški zahvat, medikamentnu terapiju i radioterapiju. U Srbiji se sprovodi lečenje akromegalije u skladu sa novim svetskim preporukama i vodičima. Od nedavno je dostupna savremena medikamentna terapija i u našoj zemlji, koja podrazumeva podrazumeva 3 grupe lekova: 1) ligande somatostatinskih receptora (oktreotid, lanreotid, pasireotid), 2) dopaminske agoniste (bromokriptin, kabergolin) i 3) antagoniste receptora za hormon rasta (pegvisomant). Prema svakom pacijentu je potreban individualan pristup u odabiru načina lečenja, najčešće kombinacija više modaliteta lečenja. Personalizovanim pristupom u lečenju postiže se bolja kontrola bolesti, smanjuju komorbiditeti i troškovi terapije ove hronične bolesti. - Obavezna literatura: 1. Prof.dr Mirjana Doknić "Akromegalija - Dijagnoza i lečenje", autorizovano predavanje.
- Dopunska literatura: 1. Doknic M, Stojanovic M. THE PLACE OF MEDICAL TREATMENT OF ACROMEGALY IN SERBIA: CURRENT STATUS. Vojnosanitetski pregled (2020); Online First March, 2020; 2. Gadelha MR, Kasuki L, Lim DST, Fleseriu M. Systemic Complications of Acromegaly and the Impact of the Current Treatment Landscape: An Update. Endocr Rev. 2019; 1;40:268-332; 3. Colao A, Grasso LFS, Giustina A, Melmed S, Chanson P, Pereira AM, et al. Acromegaly. Nat Rev Dis Primers. 2019; 5:20. Giustina A, Barkan A, Beckers A, Biermasz N, Biller BMK, Boguszewski C, et. al. A Consensus on the Diagnosis and Treatment of Acromegaly Comorbidities: An Update. J Clin Endocrinol Metab. 2019; 4. Melmed S, Bronstein MD, Chanson P, Klibanski A, Casanueva FF, Wass JAH, Strasburger CJ, Luger A, Clemmons DR, Giustina A. A Consensus Statement on acromegaly therapeutic outcomes. Nat Rev Endocrinol. 2018; 14:552-561.
- Raspoloživo vreme: 2,5 sata za učenje, 1,5 sat za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 40
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
