O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE D-1-461/20
BROJ ODLUKE 153-02-00473/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o anatomskim i fiziološkim promenama u adolescenciji; Razumevanje značaja pravilne ishrane adolescenata; Usvajanje preporuka o unosu hranljivih i regulatornih materija za adolescente.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Snežana Ralić Maričić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Medicinske sestre (pedijatrijske sestre - tehničare, patronažne sestre, pedijatrijske sestre, medicinske sestre - vaspitačice), zdravstvene tehničare (nutricionisti - dijetetičari, farmaceutske tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: D-1-461/20
- Broj odluke: 153-02-00473/2020-01
- Akreditovan dana: četvrtak, 21. maj 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Zdravstveni radnici koji se svakodnevno susreću sa školskom d.com i omladinom treba da vladaju specifičnim znanjima iz oblasti pedijatrije, kako bi mogli da razumeju promene koje se dešavaju u tom dobu, ali i da odgovore na mnogobrojna pitanja adolescenata, kao i njihovih roditelja.
Adolescencija je razvojna faza tokom koje se dete razvija u odraslu osobu. U toku ovog procesa se kod dece odigravaju brojne fizičke, biohemijske, psihološke i intelektualne promene. Usled intenzivnog rasta i razvoja neophodno je posebnu pažnju obratiti na ishranu, kako u kvalitativnom tako i kvantitativnom smislu. Umerena i raznovrsna ishrana treba da obezbedi specifične energetske i nutritivne potrebe organizma u razvoju. Takođe, takva ishrana treba da obezbedi fiziološku uhranjenost i da prevenira razvoj pothranjenosti i gojaznosti. Unos proteina, masti, ugljenih hidrata, minerala, vitamina i vode treba da odgovara individualnim potrebama adolescenata. Psihološki aspekti ishrane su veoma važni i neophodno je korigovati nepravilne navike, ukoliko postoje. U tom smislu treba jasno razdvojiti proces hranjenja od promenljivih emotivnih stanja (nezadovoljstva, nervoze, dosade, ljutnje i sl.), koja su u periodu adolescencije česta pojava. Stepen uhranjenosti kod adolescenata se meri indeksom telesne mase (Body Mass Index, BMI) čija se vrednost unosi u grafikone rasta indeksa telesne mase specifične prema polu. Najčešći poremećaji u ishrani adolescenata su: gojaznost, pothranjenost i nedostaci pojedinih mikroelemenata (vitamina A i D, gvožđa). Uzroci ovih poremećaja su mnogobrojni: loš kvalitet ishrane usled niskog socijalnog statusa, konzumiranje jeftinih namirnica koje su hiperenergetske, ali male nutritivne vrednosti, “držanja dijeta” radi postizanja željene telesne težine itd. Mnoge zemlje u Evropi imaju politiku pomaganja školama za obezbeđivanje izbalansiranih školskih obroka. U pojedinim zemljama Evrope ograničava se dostupnost određene hrane, pre svega bogatih koncentrovanim ugljenim hidratima, solju i spremljenoj u dubokoj masnoći. Utvrđeno je da su izbalansirani školski obroci povezani sa boljom koncentracijom učenika na časovima, boljim rezultatima u školi, kao i manjim brojem izostanaka. Svetska zdravstvena organizacija dala je smernice za uravnoteženi školski obrok. Usvojen je Akcioni plan Evropske Unije u cilju prevencije gojaznosti školske dece 2014 – 2020. Naglašavanje važnosti školskih obroka jeste u cilju ukupnog školskog pristupa promociji zdravlja. Škola je odlično mesto za promociju, prihvatanje i negovanje zdravih stilova života za šta je neophodno aktivno učešće i podrška stručnjaka iz različitih oblasti, udruženja, lokalnih zajednica i društva u celini. - Obavezna literatura: 1. Snežana Ralić Maričić, master javnog zdravlja i nutricionista, "Školska užina", prezentacija.
- Dopunska literatura: 1. Thorsen A et al. Plate waste and intake of school lunch based on the new Nordic diet and on packed lunches: a randomised controlled trial in 8- to 11-year-old Danish children. Journal of Nutritional Science, 2015, vol. 4,1-9; 2. Fagerberg P, Langlet B, Glossner A, Ioakimidis I. Food Intake during School Lunch Is Better Explained by Objectively Measured Eating Behaviors than by Subjectively Rated Food Taste and Fullness: A Cross-Sectional Study. Nutrients. 2019;11(3):597; 3. Weber Cullen K, Chen TA. The contribution of the USDA school breakfast and lunch program meals to student daily dietary intake. Preventive Medicine Reports, 2017; 5: 82-5; 4. Micha R, Karageorgou D, Bakogianni I, Trichia E, Whitsel LP, Story M et al. Effectiveness of school food environment policies on children’s dietary behaviors: A systematic review and meta-analysis. PLoS One, 2018; 13(3); 5. Rosettie KL, Micha R, Cudhea F, Peñalvo JL, O’Flaherty M, Pearson-Stuttard J et al. Comparative risk assessment of school food environment policies and childhood diets, childhood obesity, and future cardiometabolic mortality in the United States. PLOS ONE, 2018; 13 (7).
- Veb sajt autorke testa: www.porodicninutricionista.com
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
