O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE CG-00052
BROJ ODLUKE 200/2-1
Cilj programa je: Upoznavanje sa: 1. izvorima vitamina i mikroelemenata i njihovim dnevnim potrebama kod dece; 2. fiziološkom funkcijom vitamina i mikroelemenata; 3. uzrocima njihovog nedostatka; 4. kliničkom slikom i dijagnostikom; 5. profilaksom i tretmanom deficita vitamina i mikroelemenata.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: E-learning
- Autor (klikni na ime): Dr Sci med Nevenka Ilić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: nije specifikovano)
- Bodovi za korisnika: 1
- Bodovi za autora: 3
- Broj akreditacije: CG-00052
- Broj odluke: 200/2-1
- Akreditovan dana: četvrtak, 16. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Vitamini su esencijalne komponente koje su, u vrlo malim količinama, neophodne za fundamentalne funkcije organizma, kao što su rast, metabolizam i održavanje stanja zdravlja. U odnosu na hemijska svojstva vitamini su podeljeni na rastvorljive u vodi (C i B kompleks) i rastvorljive u mastima (A, D, E, K). Deficit vitamina udružen je sa pothranjenošću usled smanjenog unosa hrane u zemljama u razvoju, dok je u razvijenim zemljama najčešće prisutan kao komplikacija hroničnih bolesti digestivnog trakta.
Vitamin A ima značaja u mnogim fiziološkim procesima kao što su reprodukcija, rast, embrionalni razvoj, integritet epitela, funkcionisanje hematopoetskog sistema. Deficit se manifestuje dijarejom, infekcijama bronhija i pluća, koža je suva, sa folikularnom hiperkeratozom, smanjenjem vida u sumrak, kseroftalmijom. Ukoliko postoji sumnja na graničnu deficijenciju vitamina A kod deteta savetuje se dnevni unos od 1500 μg (5000 UI).
Najznačajniji izvor Vitamina D je njegova sinteza u epitelnim ćelijama kože. Osnovna funkcija je održavanje serumskog nivoa kalcijuma. Deficit vitamina D može nastati usled neadekvatne resorpcije, neadekvatnog metabolizma, povećane degradacije, bolesti usled deficita kalcijuma i fosfora. Rahitis se manifestuje promenama na koštano-zglobnom sistemu usled izostanka mineralizacije kostiju koje rastu (kraniotabes, rahitične brojanice, Harisonove brazde, H i O deformiteti) i opštim simptomima usled nedostatka vitamina D i hipokalcemije. Prevencija rahitisa - 400 UI dnevno u toku prve godine života.
Vitamin E je antioksidant. Na deficit vitamina E mogu ukazati pojava neobjašnjene hemolitičke anemije kod prevremeno rođenog deteta u 2. mesecu života sa prisustvom trombocitoze ili neurološki progresivni simptomi kod deteta sa malabsorpcijom masti.
Vitamin K je kofaktor enzima koji učestvuju u sintezi faktora i inhibitora koagulacije. Mali unos vitamina K uz čestu primenu antibiotika širokog spektra mogu dovesti do deficita vitamina K. Deficit se manifestuje slikom hemoragijske bolesti. Prevencija deficita - 1mg vitamina K po rođenju.
Sveže voće i povrće sadrže velike količine vitamina C. Vitamin C ima značajnu ulogu u formiranju kolagena, metabolizmu neurotransmitera, metabolizmu lipida, kofaktor je metaloenzima itd. Bolest nastala usled deficita vitamina C naziva se skorbut (gingivitis, sindrom suvog oka, otoci zglobova sa artralgijama, pojava petehija, otoci duž vrata dugih kostiju, oštre brojanice na kostohondralnim pripojima).
Vitamini B kompleksa predstavljaju koenzime u skoro svim metaboličkim putevima. Beri-beri, najteži oblik deficijencije vitamina B1 može se završiti smrtnim ishodom usled srčane insuficijencije. Simptomi deficita vitamina B2 su helioza, glositis, keratitis, konjuktivitis, seboroični dermatitis itd. Bolest koja nastaje usled deficita nijacina naziva se pelagra (dermatitis, dijareja, demencija). Najteži simptomi koji se javljaju usled smanjenog unosa vitamina B6 su konvulzije i periferni neuritis naročito izražen kod primene nekih lekova. Deficit folata i vitamina B12 manifestuju se megaloblastnom anemijom
Mikroelementi su jedinjenja neophodna za normalno funkcionisanje organizma, a njihova količina u organizmu iznosi < 0,01% telesne mase. U razvijenim zemljama, sa izuzetkom deficita gvožđa (mikrocitna anemija), deficiti drugih mikroelemenata su retki, ali se mogu očekivati u slučajevima rigoroznih dijeta ili parenteralne ishrane. U zemljama u razvoju deficiti nekih mikroelemenata, kao što su deficit joda (struma, hipotireoza), cinka (dermatitis, zastoj u rastu, smanjenje imuniteta) i selena (miopatije sa kardiomiopatijom), predstavljaju veoma značajan javnozdravstveni problem. - Obavezna literatura: 1. Dr Sci med Nevenka Ilić "Vitamini rastvorljivi u mastima", "Vitamini rastvorljivi u vodi" i "Deficit mikroelemenata", autorizovana predavanja.
- Dopunska literatura: 1. U.S. Food and Drug Administration. Converting Units od Measure for Folate, Niacin and vitamins A, D, E on the Nutrition and Supplement Facts Labels, 2019; 2. da Cunha MSB, Campos Hankins NA, Arruda, SF. Effect of vitamin A supplementation on iron status in humans: A systematic review and meta-analysis. Critical Reviews in Food Science and Nutrition, 2018; 1–15; 3. Ariganjoye R. Pediatric Hypovitaminosis D. Molecular Perspectives and Clinical Implications. Glob Pediatr Health 2017; 4. Campos Ponce M, Polman K, Roos N, Wieringa FT, Berger J, Doak CM. What Approaches are Most Effective at Addresing Micronutritient Deficiency in Children 0-5 Years? A Review of Systematic Reviews. Matern Child Health J 2019; 23(Suppl 1):4–17; 5. U.S. Food and Drug Administration. Food Labeling: Revision of the Nutrition and Supplement Facts Labels, 2016.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
