O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE CG-00098
BROJ ODLUKE 200/2-1
Cilj programa je: Razumevanje kliničkog značaja urgentnih i neodložnih hipertenzivnih stanja; Postavljanje brze i adekvatne dijagnoze različitiih hipertenzivnih stanja; Osposobljavanje za promptno kupiranje potenzijalno životno-ugrožavajućih hipertenzivnih stanja.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: E-learning
- Autor (klikni na ime): Asist.dr Marina Stojanović
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: nije specifikovano)
- Bodovi za korisnika: 1
- Bodovi za autora: 3
- Broj akreditacije: CG-00098
- Broj odluke: 200/2-1
- Akreditovan dana: četvrtak, 16. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Naglo i enormno povišenje krvnog pritiska - hipertenzivna kriza - uobičajeno se javlja pri vrednostima krvnog pritiska većim od 180 mmHg za sistolni, odnosno
120 mmHg za dijastolni krvni pritisak, ali se može javiti i pri nižim vrednostim krvnog pritiska ukoliko je promena nastala naglo.
U većini slučajeva, hipertenzivnih kriza javlja se kod primarne hipertenzije. Najčešći uzrok nastanka je neredovna i neadekvatna antihipertenzivna terapija. Smatra se da je osnovni patofiziološki mehanizam nastanka hipertenzivne krize nagli porast sistemskog vaskularnog otpora (rezistencije) zbog poremećene autoreglacije.
U zavisnosti od kliničkog ispoljavanja i potrebe za lečenjem, razlikuju se hitna hipertenzivna kriza I reda hitnosti ("emergency") i hitna hipertenzivna kriza 11 reda hitnosti ("urgency").
Simptomi hipertenzivne krize slični su kod oba oblika (manjeg su intenziteta kod hitnih hipertenzivnih stanja II reda hitnosti). Najčešće se javljaju uznemirenost, osećaj nedostatka vazduha, glavobolja, poremećaj svesti, fokalni deficiti, mučnina, povraćanje, oligurija i drugi. Najčešće komlikacije su moždani udar, srčani udar, disekcija aorte, srčano popuštanje, edem pluća, akutna bubrežna insuficijencija.
Krucijalna razlika između dva oblika hipertenzivne krize nije u apsolutnim vrednostima krvnog pritiska, nego u posledicama i kliničkoj manifestaciji. Od apsolutnog porasta pritiska je mnogo važnija brzina povišenja. Osobe sa hroničnim, loše kontrolisanim krvnim pritiskom tolerišu mnogo više vrednosti pritiska nego prethodno normotenzivne osobe. Iako vrednosti krvnog pritska kod dva bolesnika mogu biti identične, ukupna reakcija na vitalnim organima može biti sasvim različita. U neodložnoj hipertenzivnoj krizi dolazi do teških organskih oštećenja, sa po život opasnim komplikacijama. Kod hitne hipertenzivne krize nema znakova oštećenja vitalnih organa. Poremećaj funkcije jednog organa u neodložnoj hipertenzivnoj krizi se javlja kod 83% bolesnika, dva organa u 14% bolesnika, a ispadi u funkciji 3 i više organa u 3% bolesnika. Infarkt miokarda ili moždani udar su najčešći u hipertenzivnoj krizi (24.5%), a srčana slabost sa edemom pluća javlja se kod 22.5% bolesnika.
Način i brzinu snižavanja krvnog pritiska određuju stepen povišenja pritiska i prisustvo oštećenja organa. U tom smislu razlikuje se pristup lečenja kod hipertenzivne krize 1 (neodložna stanja) i II reda hitnosti (hitna stanja). Neodložna stanja zahtevaju redukciju povišenog krvnog pritiska unutar 1 sata, dok se kod hitnih stanja lečenje može sprovoditi sporije (unutar 24 do 48h). Lečenje hipertenzivne krize I reda hitnosti obuhvata primenu I.V. lekova koji se karakterišu brzim početkom i kratkim trajanjem dejstva. U tu svrhu na raspolaganju su natrijum nitroprusid, nitroglicerin, labetalol, esmolol, urapidil. Za lečenje hipertenzivne krize II reda hitnosti na raspolaganju su ACE inhibitori, beta adrenergički blokatori, antagonisti angiotenzin II receptora, alfa adrenergički blokatori, blokatori kalcijumovih kanala i diuretici.
Potrebno je pažljivo odabrati lekove za tretiranje hipertenzivne krize u zavisnosti od dominatnog organskog poremećaja, koji je prezentovan klinički. Pristup svakom bolesniku je individualan i zavisi od klničkog ispoljavanja hipertenzije. - Obavezna literatura: 1. Dobrila Radojević, Biljana Obrenović-Kirćanski, Nevena Kalezić, Marina Stojanović, Dejan Marković, Branislava Ivanović "Hipertenzivna kriza", autorizovano predavanje.
- Dopunska literatura: 1. 2017 ASS/ANA/AARA/AVS/ASRM/AGS/APhA/ASN/ASPC/NMA/PCNA Guideline for the Prevention, Detection, Evaluation, and Management of High Blood Pressure in Adults: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force op Clinical Practice Guidelines. J Am Coll Cardiol 2018;7 l :e127-e248; 2. Breu AS, Axon RN. Acute Treatment of Hypertensive Urgency. J Hosp Med, 2018; 13(12): 860-2; 3. Suneja M, Sanders ML. Hypertensive emergency. Med Clin North Am. 2017; 101(3): 465-78; 4. Aronow WS. Treatment of hypertensive emergencies. Ann Transl Med, 2017; 5(Suppl1): S5; 5. Ipek E, Oktay AA, Krim SR. Hypertensive crisis: ap update op clinical approach and management. Curr Opin Cardiol. 2017; 32(4): 397-406.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
