O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE CG-00125
BROJ ODLUKE 200/2-1
Cilj programa je: Unapređenje kvaliteta stručnog rada u svakodnevnoj kliničkoj praksi i povećavanjem bezbednosti pacijenata kroz: Upoznavanje sa novim preporukama za primenu transfuzione terapije kod različitih subpopulacija bolesnika, a posebno kod hirurških pacijenata; Usvajanje preporuka i osposobljavanje za njihovu implementaciju u kliničkoj praksi; Osposobljavanje za rano uočavanje, prevenciju i tretman mogućih komplikacija transfuzione terapije; Upoznavanje sa tehnikama i modalitetima smanjenja potreba za transfuzijom.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: E-learning
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Nevena Kalezić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: anesteziologija, transfuziologija, hirurgija, ginekologija, ortopedija, otorinolaringologija, urgentna medicina)
- Bodovi za korisnika: 1
- Bodovi za autora: 3
- Broj akreditacije: CG-00125
- Broj odluke: 200/2-1
- Akreditovan dana: četvrtak, 16. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Test sadrži 50 pitanja iz oblasti primene transfuzione terapije kod različitih subpopulacija bolesnika, a posebno kod hirurških bolesnika. Prva pitanja u testu odnose se na bazične odrednice, kao što su definicija transfuzije, medicinska dokumentacija i priprema bolesnika pre uključivanja transfuzije. Pojedine komponente krvi, kao što su eritrociti, sveža zamrznuta plazma, trombociti, krioprecipitat, granulociti i dr. obrađene su kroz najvažnije aspekte: indikacije, doziranje, očekivane efekte transfuzije. Albumini, imunoglobulini, koncentrati pojedinih faktora koagulacije, koncentrat antitrombina 3, fibrinski lepak i drugi derivati krvi se transfunduju sa strogo kontrolisanim indikacionim područjima, u precizno izračunatim dozama, sistemski ili lokalno i daju očekivane efekte.
Transfuzija nosi sa sobom i rizike od pojave komplikacija - ranih i kasnih, febrilnih i nefebrilnih, alergijskih (imunskih) i nealergijskih (neimunskih), od prenošenja infektivnih bolesti, a prema težini kliničke slike mogu biti lakše, ali i veoma teške i vitalno ugrožavajuće, kao što su anafilaktički šok, teške koagulopatije idr, čemu je dat odgovarajući prostor, kroz seriju pitanja. S obzirom na navedene rizike, jedan od načina izbegavanja komplikacija je i primena autologne transfuzije, koja se može vršiti na više načina: akutna normovolemijska hemodilucija, preoperativna kolekcija krvi ili perioperativno spašavanje krvi.
Pacijenti koji u sklopu hroničnih bolesti uzimaju antikoagulantnu, antiagregacionu ili drugu terapiju koja povećava rizik od perioperativnog krvarenja se podvrgavaju posebnim režimima preoperativne pripreme, u smislu isključivanja te terapije blagovremeno i zamenom sa drugim terapijskim režimima koji će izvršiti profilaksu tromboembolijskih komplikacija sa jedne strane, a sa druge strane, istovremeno, smanjiti rizik od značajnijeg perioperativnog krvarenja. Da bi se postigla istovremeno oba cilja, koji su u suprotnosti, potrebno je ukinuti aspirin, antagoniste ADP-receptora, antikoagulantne lekove i nove antikoagulantne lekove, u tačno određeno vreme pre operacije, a u zavisnosti od toga koliki se stepen krvarenja očekuje intraoperativno, kako se navedeni lekovi eliminišu, kakva je bubrežna funkcija, kao i u zavisnosti od drugih relevantnih faktora. Umesto navedenih medikamenata uključuju se drugi medikamenti, pre svega niskomolekularni heparini, radi prevencije tromboze, a uz praćenje određenih parametara koagulacije.
Imajući u vidu sve navedeno, a naročito rizike od komplikacija, od značaja je primeniti sve tehnike i metode za smanjivanjem potreba za transfuzijama. Antifibrinolizna sredstva, a naročito traneksamična kiselina, su uključena u sve novije vodiče i protokole za kontrolu krvarenja jer je dokazano da njihova primena dovodi do smanjenja perioperativnog gubitka krvi i potreba za transfuzijom. Takođe se mogu primenjivati i tzv. „zamenici krvi“ ili „veštačka krv“, kao što su perfluorokarboni, sintetski rastvori hemoglobina koji predstavljaju sintetske prenosioce hemoglobina i koji mogu poslužiti kao alternativa za alogenu krv, kada je ona nedostupna ili, iz nekog razloga, neprihvatljiva (kao što su verski razlozi – Jehovini svedoci).
Monitoirng vitalnih parametara i monitoring hemostaze su obavezni kod bolesnika koji primaju transfuziju Pored standardnih laboratorijskih testova (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme, protrombinsko vreme, broj trombocita, koncentracija fibrinogena) poslednjih godina je ušao u kliničku praksu i monitoring koagulacije na licu mesta (POC, Point-of-care), među kojima su najznačajniji tromboelastografija (TEG) i rotaciona tromboelastometrija (ROTEM), koji za kraće vreme od standardnih testova daje veći broj informacija i omogućuju sveobuhvatnu procenu hemostaze. - Obavezna literatura: 1. Prof.dr Nevena Kalezić, Simić D, Lađević N, Marković D, Unić-Stojanović D, Zdravković I, Savić N. Transfuzija. U: Kalezić N: Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini, drugo izdanje, Medicinski fakultet, Beograd, 2016; 8: 427-60.
- Dopunska literatura: 1. Liu SE, Irwin MG. Management of bleeding in vascular surgery. British Journal of Anaesthesia, 2016. 117(2): ii85-ii94; 2. Rossaint R, et al. Management of bleeding following major trauma: an update European guidline. Crit Care 2015; 14:52-61; 3. Spahn DR, Bouillon B, Cerny V, Duranteau J, Filipescu D, Hunt BJ et al. The European guideline on management of major bleeding and coagulopathy following trauma: fifth edition. Crit Care, 2019; 23(1): 98; 4. Cantle PM, Cotton BA. Prediction of Massive Transfusion in Trauma. Crit Care Clin 2017; 33:71.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
