O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE CG-00144
BROJ ODLUKE 200/2-1
Cilj programa je: Sticanje znanja o fiziološkim promenama u trudnoći; Razumevanje fizioloških promena; Osposobljavanje korisnika programa za razlikovanje fizioloških i patoloških promena u trudnoći.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: E-learning
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Aleksandar Ljubić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: ginekologija i akušerstvo, opšta medicina, medicina rada, urgentna medicina, interna medicina - kardiologija, nefrologija, endokrinologija, pulmologija, reumatologija, pedijatrija, klinička imunologija, anesteziologija sa reanimatologijom, hirurgija)
- Bodovi za korisnika: 1
- Bodovi za autora: 3
- Broj akreditacije: CG-00144
- Broj odluke: 200/2-1
- Akreditovan dana: četvrtak, 16. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Trudnoća je poseban i neponovljiv period u životu žene. Praćena je značajnim anatomskim i fiziološkim promenama. Normalni klinički i laboratorijski nalazi trudnica se razlikuju od normalnih vrednosti van trudnoće. Trudnoću određene gestacijske starosti trudnoće prate očekivane i fiziološke promene u organizmu majke. Važno je znati da li majka ima neko oboljenje pre trudnoće, jer to može ukazati na njen fiziološki status i u toku trudnoće.
Promene u toku trudnoće dešavaju se u svim sistemima organa: kardiovaskularnom, respiratornom, hematološkom, imunološkom, gastrointestinalnom, bubrežnom, mišićno-skeletnom i dr. Tokom trudnoće najznačajnije promene se dešavaju u kardiovaskularnom sistemu. Volumen majčine krvi se prosečno povećava za 25% tokom drugog trimestra trudnoće, a najveći porast totalnog intravaskularnog volumena, za 40–50% u odnosu na volumen pre trudnoće, prisutan je u trećem trimestru trudnoće, pa su zato i promene kardiovaskularnog sistema u tom periodu najuočljivije. Hormonske i mehaničke promene (uvećanje materice) u trudnoći dovode do hiperventilacije trudnice. Potrošnja kiseonika se tokom trudnoće povećava za 30–40%, što smanjuje rezervu kiseonika zbog smanjenja funkcionalnog rezidualnog kapaciteta (Functional Residual Capacity – FRC). Uticaj progesterona na respiratorni sistem se ispoljava još u prvom trimestru trudnoće, kada se frekvenca disanja povećava za 15%. Tokom prvog trimestra trudnoće zapremina plazme se povećava za 15%, a do kraja trudnoće povećanje je između 50% i 55%. Zapremina crvenih krvnih zrnaca raste u terminu porođaja i do 30%, što zajedno sa povećanim volumenom plazme povećava ukupnu zapreminu krvi do 45%. Broj leukocita u trudnoći progresivno raste i od 6000/mm3 dostiže vrednost od 9000 do 11000/mm3 u terminu porođaja. To povećenje se odnosi na porast broja polimorfonuklearnih ćelija, sa pojavom nezrelih granulocitnih oblika. Broj bazofila, eozinofila i limfocita opada, a broj monocita ostaje nepromenjen. Promene u kardiovaskularnom sistemu se reflektuju i na promene bubrežne funkcije. Povećanje volumena krvi dovodi do povećanja protoka renalne plazme za 75%, što povećava glomerularnu filtraciju za najmanje 50%. Kod zdravih trudnica nivo kreatinina je normalan, a glikozurija je prisutna kod 5–10% trudnica. Promene muskulo-skeletnog sistema se odnose na povećanu relaksaciju pelvičnih ligamenata, kao i na pojačanu lumbalnu lordozu. Većina trudnica se žali na bol u leđima tokom trudnoće.
Najvažniji ciljevi zdravstvene zaštite u trudnoći su: pratiti zdravstveno stanje žene i ploda, blagovremeno identifikovanje trudnoće sa visokim rizikom i edukacija trudnih žena. U tom smislu, veoma je važno da zdravstveni radnici koji učestvuju u zdravstvenoj zaštiti trudnice poznaju fiziološke promene koje prate trudnoću i naročito, da fiziološke promene razlikuju od patoloških, koje su takođe moguće. Korisnici će rešavanjem ovog testa steći znanja o fiziološkim promenama u trudnoći koje se odigravaju na kardiovaskularnom, respiratornom, hematološkom, imunološkom, gastrointestinalnom, bubrežnom, mišićno-skeletnom sistemu, kliničkim znacima koje se ove promene manifestuju i promenama u laboratorijskim i drugim (kliničkim) parametrima koji prate promene u trudnoći. - Obavezna literatura: 1. Arsenijević Lj, Ljubić A. Trauma u trudnoći. Hirurški aspekt traume. U: Popović N, Ed. Anestezija u traumi. Beograd: N.Popović -Wind press, 2013. 978. 669-701; 2. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi. Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Beograd, 2005.
- Dopunska literatura: 1. Soma-Pillay P, Nelson-Piercy C, Tolppanen H, Mebazaa A. Physiological changes in pregnancy. Cardiovascular Journal of Africa 2016. 27(2): 89–94; 2. Moya J, Phillips L, Sanford J, Wooton M, Gregg A, Schuda L. A review of physiological and behavioral changes during pregnancy and lactation: Potential exposure factors and data gaps. Journal of Exposure Science and Environmental Epidemiology 2014; 24: 449–58; 3. Bedson R, Riccoboni A. Physiology of pregnancy: clinical anaesthetic implications. Continuing Education in Anaesthesia Critical Care & Pain, 2014; 14(2): 69-72
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
