O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1655/20
BROJ ODLUKE 153-02-840/2020-01
Cilj programa je: Upoznavanje korisnika sa fenomenom atrijalne fibrilacije. Sticanje osnovnih znanja o podeli i vrstama atrijalne fibrilacije i njihovim karakteristikama. Sticanje znanja o farmakoterapiji ovog poremećaja.
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Milica Prostran
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: interna medicina), farmaceute
- Bodovi za korisnika: 4
- Bodovi za autora: 6
- Broj akreditacije: A-1-1655/20
- Broj odluke: 153-02-840/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 17. avgust 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Ovaj program kontinuirane medicinske edukacije namenjen je lekarima opšte medicine i specijalistima interne medicine (posebno onim sa subspecijalizacijom iz kardiologije) koji se u svojoj praksi svakodnevno sreću sa fenomenom atrijalne fibrilacije-AF. Edukativni ciljevi programa su upoznavanje učesnika sa ovim fenomenom, sticanje osnovnih znanja o podeli i vrstama atrijalne fibrilacije, kao i njihovim karakteristikama. Osim toga, učesnici će biti upoznati sa mogućnostima lečenja ovog poremećaja, a posebno sa farmakoterapijom. AF je klinički fenomen koji se javlja sa visokom učestalošću u opštoj populaciji. Od AF je 2010. godine bolovalo više od 30 miliona (33,5 miliona) ljudi u svetu. Prevalenca AF raste proporcionalno uzrastu bolesnika. Smatra se da 1 od 4 osobe starosti 40 i više godina ima šansu da razvije AF nezavisno od njihovog pola. Faktori rizika za nastanak AF su brojni. Oni se dele u dve grupe: kardiovaskularni faktori rizika (npr. starije doba, muški pol, dijabetes, prekomerna telesna masa i gojaznost, hipertenzija i hronična oboljenja bubrega) i strukturna oboljenja srca (npr. oboljenja srčanih valvula, miokardiopatija, povećanje leve pretkomore, kongenitalno oboljenje srca, koronarna bolest, genetika, zapaljenje, teški alkoholizam, nedovoljna fizička aktivnost). Pored toga, niska koncentracija magnezijuma u serumu jeste faktor rizika za ispoljavanje AF. AF može biti asimptomatska ili se može ispoljiti u nekoliko kliničkih oblika: paroksizmalna, perzistentna, dugotrajna perzistentna i permanentna. Kliničke manifestacije AF su palpitacije, nesvestica, dispneja. Ona može biti asimptomatska kod starih osoba. Paroksizmalna AF najčešće se javlja u vremenu kraćem od 24 sata, a svakako ne traje duže od 7 dana. Perzistentna AF traje duže od 7 dana i zahteva konveriju u sinusni ritam. Dugotrajna perzistentna AF traje duže od godinu dana. Permanentna AF obuhvata klinički scenario kada i bolesnik i njegov lekar odustaju od pokušaja da prevedu bolesnika u sinusni ritam. Sadašnja terapija AF je nefarmakološka i farmakološka. Terapija se fokusira na kontrolu frekvence, kontrolu ritma, profilaksu moždanog udara i modifikaciju životnog stila i promenu faktora rizika. Kada je u pitanju kontrola frekvence, cilj je da se postigne presečna frekvenca komora manja od 110 udara/min pomoću korišćenja blokatora AV čvora ili kateterske ablacije AV čvora. Kontrola ritma postiže se primenom antiaritmijskih lekova ili kateterskom ablacijom (izolacija pulmonarne vene). Profilaksa moždanog udara posle stratifikacije rizika postiže se primenom oralnih antikoagulantnih lekova ili intervencijom na levoj pretkomori (tzv. left atrial appendage closure). Naglašavamo da primena antiaritmijskih lekova nije zamena za primenu oralnih antikoagulantnih lekova. Koji će antiaritmik biti primenjen zavisi od bolesnika i njegovih komorbiditeta, kao i od samog antiaritmika (npr. farmakokinetika, neželjena dejstva, interakcije sa paralelno primenjenim lekovima). Pošto su antiaritmijski lekovI lekovi sa specifičnim karakteristikama (npr. poseduju proaritmogeno dejstvo) i imaju brojna druga neželjena dejstva, a stupaju u interakcije sa drugim paralelno primenjenim lekovima, njihovu primenu treba da započne obučeni lekar. Lekar opšte prakse treba da prepozna pacijenta sa atrijalnom fibrilacijom. U te svrhe napravljen je ovaj program kontinuirane medicinske edukacije koji će učesnicima dati osnovne smernice za primenu lekova, odnosno lečenje AF i adekvatno praćenje bolesnika. Bolesnici moraju kontinuirano pratiti, a u fokusu praćenja treba da bude funkcija bubrega, jetre i elektroliti (npr. magnezijum i kalijum).
- Obavezna literatura: 1. Prostran M. Interakcije lekova. U: Klinička farmakologija: odabrana poglavlja (Prostran M Ed.). Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu. 2016. 59-74.
- Dopunska literatura: 1. Atrial Fibrillation (Management of) Guidelines. ESC Clinical Practice Guidelines. European Heart Journal, 2016; 37: 2893–962; 2. Dana GA, Dobrevc D. Antiarrhythmic drugs for atrial fibrillation: Imminent impulses are emerging. Int J Cardiol Heart Vasc, 2018; 21: 11–5; 3. Kibert JL, Franck JB, Dietrich NM, et al. Impact of a pharmacy-cardiology collaborative management program during initiation of antiarrhythmic drugs. J Am Coll Clin Pharm, 2019; 4. Linz D, Ammirati E, Dan GA, Heijman J, Dobrev D. Highlights from the International Journal of Cardiology Heart & Vasculature: Heart failure, atrial fibrillation, coronary artery disease and myocardial infarction. Int J Cardiol Heart Vasc, 2019; 25: 100443.
- Raspoloživo vreme: 2.5 sata za učenje, 1.5 sat za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 40
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
