O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1658/20
BROJ ODLUKE 153-02-840/2020-01
Cilj programa je: Upoznavanje sa perioperativnim rizikom od arterijske hipertenzije. Upoznavanje sa potrebom i mogućnostima za lečenje ove bolesti u perioperativnom periodu. Razumevanje i usvajanje savremenog pristupa u lečenju hipertenzije u perioperativnom periodu.
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Dragana Unić Stojanović
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: Anesteziologija sa reanimatologijom, kardiohirurgija, opšta hirurgija)
- Bodovi za korisnika: 3
- Bodovi za autora: 5
- Broj akreditacije: A-1-1658/20
- Broj odluke: 153-02-840/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 17. avgust 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Poznato je da bolesnici sa slabo kontrolisanom arterijskom hipertenzijom (HTA) imaju mnogo labilnije vrednosti arterijske tenzije (TA), s većim rizikom od nastanka hipertenzivnih i/ili hipotenzivnih epizoda u perioperativnom periodu. Međutim, uprkos tome, perioperativni rizik kod bolesnika s blagom do umerenom hipertenzijom smatra se relativno niskim i ne predstavlja kontraindikaciju za hiruršku intervenciju. Prema preporukama, preoperativno je potrebno kontrolisati arterijski pritisak ukoliko je on viši od 180 mmHg i/ili je dijastolni pritisak (TAd) viši od 110 mmHg.
U slučaju teške hipertenzije (TAd > 110 mmHg) često se postavlja pitanje da li bi elektivnu hiruršku intervenciju trebalo odložiti kako bi se primenila antihipertenzivna terapija do postizanja prihvatljivih vrednosti TA. Prema Howell i sar., operativno lečenje ne mora da bude odloženo kod bolesnika sa teškom HTA, ali je preoperativno neophodno proceniti postojanje oštećenja target organa (kardiovaskularna, bubrežna oštećenja ili cerebrovaskularne bolesti) i intraoperativno bi trebalo održavati vrednosti TA unutar 20% preoperativnih vrednosti. Kod bolesnika s teškom hipertenzijom indikovano je invazivno merenje arterijskog krvnog pritiska, uz striktnu perioperativnu
kontrolu.
U fokusu ovog testa kontinuirane medicinske edukacije su lekovi koji se koriste za lečenje HTA, posebno farmakološki preparati koji se najčešće koriste u perioperativnom periodu (Diuretici, Beta-blokatori, ACE inhibitori, Blokatori angiotenzinskih receptora, kalcijumski antagonisti, Alfa-adrenergicki blokatori, Otvarači kalijumskih kanala, Lekovi koji deluju preko cGMP, centralni antihipetenzivi). Primena navedenih farmakoloških preparata obrađuje se u ovom testu sa aspekta indikacija za njihovu primenu, kontraindikacija, odnosno, ograničenja za upotrebu, očekivanih efekata primene ovih lekova i interakcija (neželjenih efekata) koje se mogu očekivati.
Posebna pažnja posvećena je lečenju hipertenzivne krize I reda hitnosti (hypertensive emergencies) i hipertenzivne krize II reda hitnosti (hypertensive urgencies). Hipertenzivna kriza I reda hitnosti podrazumeva skokove krvnog pritiska do 180/120 mmHg i više u čijoj osnovi se nalazi maligna/akcelerirajuća hipertenzija, može se manifestovati slikom različitih kliničkih sindroma, a potvrda i procena kliničkih manifestacija su od primarnog značaja za terapijski pristup i prognozu. Kliničke manifestacije hipertenzivne krize I reda hitnosti su: cerebrovaskularne (intracerebralno krvarenje, subarahnoidalno krvarenje, infarkt mozga, hipertenzivna encefalopatija), renalne (akutni glomerulonefritis, posttransplantaciona hipertenzija) i kardiovaskularne (akutna disekcija aorte, akutni edem pluća, akutni koronarni sindrom, feohromocitom). Hipertenzivna kriza II reda hitnosti podrazumeva povišene vrednosti krvnog pritiska iznad vrednosti od 180/120 mmHg, označava se kao asimptomatska, iako se mogu javiti simptomi u vidu zujanja u ušima, glavobolje, epistakse ili anginoznih bolova. Kod ovog oblika nema znakova oštećenja ciljnih organa, a kratkoročni kardiovaskularni i cerebrovaskularni rizik su značajno manji u odnosu na hipertenzivnu krizu I reda hitnosti. Lečenje hipertenzivne krize u našim uslovima je na žalost otežano i neadekvatno zbog veoma sužene palete lekova (naročito parenteralnih oblika) neophodnih za ovo urgentno stanje. - Obavezna literatura: 1. Unić-Stojanvić D. Farmakologija kardiovaskularnog sistema. U: Kardiovaskularna anesteziologija. Urednik Miomir Jović. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Akademska misao (Beograd: Planeta print). 2018: 21-44.
- Dopunska literatura: 1. Sanders RD, Hughes F, Shaw A, Thompson A, Bader A, Hoeft A et al. Perioperative Quality Initiative consensus statement on preoperative blood pressure, risk and outcomes for elective surgery. British Journal of Anaesthesia, 2019; 122(5): P552-62; 2. Aronow WS. Management of hypertension in patients undergoing surgery. Ann Transl Med, 2017; 5(10): 227; 3. Packiasabapathy SK, Balachundhar S. Optimal perioperative blood pressure management. Adv Anesth, 2018. 36(1): 67–79; 4. Meng L, Yu W, Wang T, Zhang L, Heerdt PM, Gelb AW. Blood Pressure Targets in Perioperative Care. Provisional Considerations Based on a Comprehensive Literature Review. 2018; 72 (4): 806–17.
- Raspoloživo vreme: 2 sata za učenje, 1 sat za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 30
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
