O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1657/20
BROJ ODLUKE 153-02-840/2020-01
Cilj programa je: Upoznavanje sa farmakološkim mogućnostima za lečenje ishemije miokarda koja nastaje perioperativno. Razumevanje savremenih principa lečenja perioperativno nastale ishemije miokarda. Usvajanje adekvatnog pristupa u lečenju ishemije miokarda u perioperativnom periodu.
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Dragana Unić Stojanović
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: Anesteziologija sa reanimatologijom, kardiohirurgija, opšta hirurgija)
- Bodovi za korisnika: 4
- Bodovi za autora: 6
- Broj akreditacije: A-1-1657/20
- Broj odluke: 153-02-840/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 17. avgust 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Za lečenje perioperativno nastale ishemije miokarda koriste se tri grupe farmakoloških preparata, koji se nalaze u fokusu ovog testa (Nitrati, Beta blokatori, Antagonisti Ca kanala).
Nitroglicerin (NTG) je efikasan u lečenju hronične stabilne, de nova, nestabilne i vazospastične angine, kao i neme ishemije. Primenjen u manjim dozama deluje kao sistemski i regionalni venski dilatator i uzrokuje značajno smanjenje venskog pritiska, venskog priliva krvi u srce i pritiska punjenja srca. U dozama većim od 50 μg/min, dilatira arteriole, smanjujući naknadno opterećenje (afterload) i arterijski krvni pritisak, snižava potrošnju kiseonika u miokardu i poboljšava ishemiju miokarda. NTG dilatira epikardne koronarne arterije u normalnim i suženim arterijama, smanjujući otpor koronarnom krvnom protoku i smanjujući ishemiju miokarda. U većem stepenu dovodi do dilatacije koronarnih arterija manjeg dijametra i prevenira koronarni arterijski vazospazam. Intravenska primena NTG indikovana je kod nestabilne angine pektoris, akutnog infarkta miokarda, kongestivne srčane insuficijencije, trovanja cijanidima, akutnog plućnog edema i perioperativne hipertenzije. Neželjeni efekti primene NTG su methemoglobinemija, brzi razvoj tolerancije, intrapulmonalni šant, poremećaj agregacije trombocita, rebound efekat prilikom naglog prekida infuzije, rezistencija na antikoagulantne efekte heparina.
Beta-blokatori imaju više korisnih efekata u lečenju ishemije miokarda u uslovima postojanja disproporcije između potrebe miokarda za kiseonikom i dopremanja kiseonika. Osnovni pozitivni efekat beta-blokatora jeste smanjenje potrošnje kiseonika u miokardu, koje se ostvaruje na nekoliko nivoa. Ovo ima antiishemijski, kardioprotektivni i antihipertenzivni efekat. Osnovni mehanizam dejstva beta-blokatora jeste blokada beta 1 i beta 2 receptora. Na receptorima se ponašaju kao kompetitivni antagonisti, pokazujući veliki afinitet i veliku selektivnost. Većina su čisti antagonisti (okupiraju receptore, a ne prouzrokuju njihovu aktivaciju). Neki beta-blokatori (atenolol i metoprolol) ispoljavaju kardioselektivno dejstvo, jer primenjeni u niskoj dozi blokiraju samo beta1 receptore i utiču samo na srčanu aktivnost (inhibicija), bez dejstva na bronhije, arteriole i glikogenolizu. Zbog smanjene mogućnosti da u toku primene izazove bronhospazam, perifernu vazokonstrikciju i produženu hipoglikemiju, kardioselektivni beta-blokatori imaju izvesnu prednost u poređenju s neselektivnim (propranolol). Kardioselektivnost je relativna.
Neželjeni efekti beta-blokatora su: pogoršanje simptoma bronhijalne astme, dekompenzacija srca, naglo pogoršanje koronarne bolesti i hipertenzije (zbog apstinencijalnog efekta), različiti poremećaji na nivou CNS, poremećaji lipidnog profila, poremećaji glikoregulacije (hipoglikemija).
Antagonisti kalcijuma u akutnom ishemijskom napadu indikovani su za smanjenje srčane frekvencije kod bolesnika kod kojih se beta-blokatori ne mogu koristiti. Primenjuju se za hroničnu profilaksu, kao i prekid akutnog napada bola/ishemije ili prekid koronarnog spazma u toku koronarografije. Smanjuju potrošnju kiseonika u miokardu. Antagonisti kalcijuma su snažni vazodilatatori, s gotovo isključivim dejstvom na arterije i arteriole. Vazodilatacija u opštoj perifernoj cirkulaciji ima za posledicu snižavanje ukupnog perifernog otpora i naknadnog opterećenja srca (antianginozni i antihipertenzivni efekat). Klinički najvažniji elektrofiziološki efekat jeste usporavanje provođenja kroz AV čvor. Najače inhibitorno dejstvo antagonisti kalcijuma ispoljavaju u SA i AV cvoru, tj. u strukturama srca čija depolarizacija zavisi samo od influksa Ca2+ kroz tzv. spore Ca-kanale (verapamil i diltiazem). Nasuprot tome, dihidripiridini ubrzavaju AV provođenje usled refleksne simpatičke stimulacije. - Obavezna literatura: 1. Unić-Stojanvić D. Farmakologija kardiovaskularnog sistema. U: Kardiovaskularna anesteziologija. Urednik Miomir Jović. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Akademska misao (Beograd: Planeta print). 2018: 21-44.
- Dopunska literatura: 1. Navarro-Vargas JR, García Borrero LM. Ischemia and perioperative infarction. Colombian Journal of Anesthesiology, 2018; 46(2S): 39-45; 2. Sousa-Uva M, Head SJ , Milojevic M , Collet J-P , Landoni G, Castella M et al. 2017 EACTS Guidelines on perioperative medication in adult cardiac surgery. European Journal of Cardio-Thoracic Surgery, 2018; (53): 5–33; 3. Hedge J, Balajibabu PR, Sivaraman T. The patient with ischaemic heart disease undergoing non cardiac surgery. Indian J Anaesth, 2017; 61(9): 705–711; 4. Mehdi Z, Birns J, Partridge J, Bhalla A, Dhesi J. Perioperative management of adult patients with a history of stroke or transient ischaemic attack undergoing elective non-cardiac surgery. Clin Med (Lond), 2016; 16(6): 535–40.
- Raspoloživo vreme: 2.5 sata za učenje, 1.5 sat za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 40
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
