O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE CG-00169
BROJ ODLUKE 200/2-1
Cilj programa je: Upoznavanje principa savremenog koncepta biološke bezbednosti laboratorija i razumevanje značaja njihovog pridržavanja u praksi. Upoznavanje propisa koji regulišu primenu mera biološke bezbednosti u laboratorijskoj praksi, uloga i odgovornosti različitih učesnika. Upoznavanje standardnih mera bezbednos-ti i karakteristikama dobre laboratorijske prakse.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: E-learning
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Valentina Arsić-Arsenijević
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (medicinska mikrobiologija, patologija, imunologija, sudska medicina)
- Bodovi za korisnika: 1
- Bodovi za autora: 3
- Broj akreditacije: CG-00169
- Broj odluke: 200/2-1
- Akreditovan dana: četvrtak, 16. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Biološka bezbednost (BB) opisuje primenu bezbednosnih procedura u radu sa biološkim materijalom, korišćenje lične zaštitne opreme od strane zaposlenih u laboratoriji i pravilnu upotrebu mera i sredstava za suzbijanje i prevenciju širenja bioloških agenasa, kako bi se sprečila štetna dejstva živih mikroorganizama, neposredna i posredna, na ljude zaposlene u laboratoriji, ostale zaposlene u ustanovi i pacijente i/ili na životnu sredinu.
„Biološki agens” je mikroorganizam koji je u stanju da prouzrokuje bilo kakvu infekciju, alergiju ili toksično dejstvo. Klasifikuju se u četiri grupe (grupa 1 - mala verovatnoća da izazovu bolesti kod ljudi; grupa 2 - mogu da prouzrokuju bolesti kod ljudi i predstavljaju opasnost za zaposlene, ali imaju je malo verovatno da će se širiti u zajednici, pri čemu je dostupna delotvorna preventiva ili terapija; grupa 3 - mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja kod ljudi i predstavljaju značajnu opasnost za zaposlene, postoji rizik od širenja na zajednicu, ali je dostupna delotvorna preventiva ili terapija; grupa 4 - mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja kod ljudi i mogu da predstavljaju značajnu opasnost za zaposlene, postoji veliki rizik za širenje na zajednicu, ali ne i delotvorna preventiva ili terapija).
Procena rizika je oslonac praktične primene načela BB i bezbednog rada u laboratorijama. U slučaju aktivnosti koje podrazumevaju rizik od izlaganja bilo kakvim biološkim agensima, neophodno je da se odredi priroda, stepen i trajanje izlaganja dejstvu biološkog agensa, kako bi se omogućila procena rizika po zdravlje ili bezbednost zaposlenog i isplanirale mere koje će se preduzeti. Kod izlaganja većem broju bioloških agenasa, rizik se procenjuje na osnovu opasnosti koju predstavljaju svi prisutni biološki agensi. Procena se ponavlja u pravilnim vremenskim intervalima, kao i kada dođe do bilo kakve promene u uslovima koji bi mogli da utiču na izlaganje zaposlenih.
Koncept bezbednosti na radu u laboratoriji zasnovan je na postupcima kojima se obezbeđuje bezbednost od hemijskih, mikrobioloških i fizičkih opasnosti po zaposlene, posetioce, opšte stanovništvo i životnu sredinu, a podrazumeva aktivno učešće zaposlenih u merama za unapređenje bezbednosti, u preanalitičkoj (uzimanje ili prijem uzoraka), analitičkoj (pravilno i bezbedno rukovanje biološkim materijalom) i post-analitičkoj fazi rada (izdavanje rezultata), kao i bezbedno odlaganje uzoraka i otpada nakon završenog rada.
Za rad sa različitim rizičnim grupama bioloških agenasa potrebno je primenjivati različite bezbednosne mere i mere predostrožnosti u radu, jer grupe rizika i nivoi BB laboratorija koje rade sa mikroorganizmima različitih grupa nisu sinonimi. Laboratorije se označavaju prema nivou BB kao osnovne laboratorije (nivo 1 i 2 BB), laboratorije za sprečavanje širenja bioloških agenasa (nivo 3 BB) i laboratorije sa maksimalnim sprečavanjem širenja agenasa (nivo 4 BB). Oznake BB zasnovane su na skupu projektantskih rešenja, građevinskih odlika, kapaciteta za sprečavanje prenošenja, opreme, praksi i operativnim procedurama za rad sa agensima različitih rizičnih grupa.
Savremeni koncept BB u laboratorijskom radu definisan je standardima SZO, direktivama EU o zaštiti radnika i vodičima za laboratorijsku biološku bezbednost zemalja članica EU, a regulisan Pravilnikom za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima (1996.) i Zakonom o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu RS (2005.). - Obavezna literatura: 1. Priručnici za upravljanje medicinskim otpadom, Preporuke za bezbednost i zdravlje na radu u medicinskim laboratorijama za veću bezbednost pacijenata i zdravstvenih radnika, Publikacija br: 12/001, Maj 2012.
- Dopunska literatura: 1. Rojo-Molinero E, Alados JC, de la Pedrosa EG, Leiva J, Pérez JL. Safety in the Microbiology laboratory. Enferm Infecc Microbiol Clin. 2015; 33(6): 404-10; 2. Tormey WP, O'Hagan C. Cerebrospinal fluid protein and glucose examinations and tuberculosis: Will laboratory safety regulations force a change of practice? Biochem Med. 2015; 25(3): 359-62; 3. Khabour OF, Al Ali KH, Mahallawi WH. Occupational infection and needle stick injury among clinical laboratory workers in Al-Madinah city, Saudi Arabia. J Occup Med Toxicol. 2018; 13: 15; 4. Mojtabaei M, Jalili M. Laboratory Safety Organization Editorial: Medical Safety & Global Health, 2014: e148.; 5. Tesink JG, Lauridsen J, Canić V, Perović J, Stamenković G, Branković-Magić M i ost. Preporuke za bezbednost i zdravlje na radu u medicinskim laboratorijama. Priručnik. Beograd: Ministarstvo zdravlja Srbije, 2013. 1-72.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
