O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2083/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o intrakranijalnim aneurizmima, relevantnih za rano prepoznavanje, diferencijalnu dijagnozu i menadžment.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Zoran Milenković
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: neurohirurgije, neurologije, dečje neurologije, radiologije, urgentne medicine, anesteziologije sa reanimatologijom, opšte medicine, interne medicine, gerijatrije), medicinske sestre, zdravstvene tehničare (radiološke tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2083/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Intrakranijalne aneurizme (An) su relativno česte. One afektiraju prosečno 2-5 % celokupne populacije. Većina je asimptomatska; samo 1 % aneurizmi prokrvavi, što predstavlja opasnost po život pacijenta. Krvavljenje može biti subarahnoidalno i/ili intraparenhimatozno. Sakularne aneurizme su najčešći tip intrakranijalnih An i sreću se u oko 90 %; 85 % aneurizmi je na Willis-ovom prstenu. Sakularne An nastaju kada postoji deficitarnost kolagena u unutrašnjoj elastici i prekid muskularnog sloja arterijskog zida. Ispupčenje koje je sastavljeno samo od t.intimae i t.adventitiae protrudira kroz defekt na unutrašnjoj elastičnoj lamini i mišićnom sloju, stvarajući na taj način aneurizmalni “džak”. Intrakranijalna An u svom razvoju ima tri stadijuma: stvaranje, rast i rupturu. Generalno je prihvaćeno da je patogeneza udružena sa abnomalno visokim hemodinamskim stresom. Do krvavljenja dolazi kada stres zida prevaziđe njegovu snagu. Naklonost ka rupturi zavisi od njenih morfoloških i hemodinamskih karakteristika. Postoje mnogobrojni faktori rizika u vezi sa razvićem An. Oni mogu biti nasleđeni i stečeni. Ženske osobe su naklonjenije rupturi An. Prevalenca se uvećava kod nekih genetskih obolenja. An se pojavljuju i u familijama u odsustvu identifikovanih genetskih poremećaja. Stečeni faktori rizika su: uzrast, hipertenzija, pušenje, preterana upotreba alkohola, deficitarnost estrogena, hiperholesterinemija, stenoza karotidne arterije. Klinička slika obično je dramatična, rezultat je krvavljenja An i najčešće je vezana za simptome koji odlikuju subarahnoidnu hemoragiju. Klinički status pacijenata definiše se putem već davno usvojenih gradacija. Metode koje se koriste u dijagnozi intrakranijalnih An su intraarterijalna subtrakciona angiografija (DSA), kompjuterizovana angiografija (CTA) i angiografija magnetne rezonance (MRA). Najozbiljnije komplikacije An rupture su rekrvavljenje i vazospazam sa visokim procentom morbiditeta i mortaliteta. Podesan menadžment “mirnih” An nema jasno određenu strategiju. Za sada postoje tri mogućnosti: observacija, endovaskularni tretman (EVT) i hirurška intervencija. Klinička svojstva simptomatskih aneurizmi dominantno su vezana za njenu rupturu; u manjem procentu slučajeva simtomi su posledica kompresivne prirode lezije na okolne moždane strukture, ili incidentalno, trombotične mase unutar An mogu biti izvor ishemičnih embolusnih ataka. Za sada dominiraju dve metode lečenja: endovaskularna i operativna. Rezultati su zadovoljavajući. Kod EVT potpuna i verovatno permanentna, okluzija se postiže u 80-90 %; kod hirurške okuzije generalno uzevši kod pacijenata u dobrom gradusu postoperativan uspeh rane intervencije je preko 90 %. Sa druge strane prognoza pacijenata u visokim kliničkim stadijumima je lošija i treba očekivati da, prosečno, bude oko 50 %. Pacijenti koji su imali SAH i uspešan hirurški tretman i dalje mogu biti pod određenim rizikom ponovnog krvavljenja i incidenca se kreće od 0,14 % do 2,5 %. Isto tako rekurentna SAH se nalazi u malom procentu (0,7%) i kod kompletne okluzije An metodom EVT. Profilaksa i lečenje VS i dalje predstavlja izazov, jer za sada ne postoji najbolji način lečenja refraktornog VS. Prognoza zavisi od mnogih činilaca. Mortalitet je kod ovih pacijenata lošiji nego kod opšte populacije.
- Obavezna literatura: 1. Prof.dr Zoran Milenković, "SPONTANA SUBARAHNOIDNA HEMORAGIJA". autorizovano predavanje; 2. Milenković Z, Stefanović I, Stojanović N, Stojanov D. Krvavi moždani udar - Etiologija, dijagnostika, prevencija i lečenje. Niš: Medicinski fakultet u Nišu. 2013. 310
- Dopunska literatura: 1. Fernando SM, Perry JJ. Subarachnoid hemorrhage. CMAJ. 2017; 189(46): E1421<; 2. Macdonald L, Schweizer TA. Spontaneous subarachnoid haemorrhage. The Lancet, 2017; 389(10069): 655–66; 3. Carpenter CR, Hussain AM, Ward MJ, Zipfel GJ, Fowler S, Pines JM et al. Spontaneous Subarachnoid Hemorrhage: A Systematic Review and Meta-Analysis Describing the Diagnostic Accuracy of History, Physical Exam, Imaging, and Lumbar Puncture with an Exploration of Test Thresholds. Acad Emerg Med. 2016; 23(9): 963–1003; 4. Manella H, Sivasankar S, Perry JJ, Pfeil S, Senyak J, Shachter R et al. A Web-based Decision Tool to Estimate Subarachnoid Hemorrhage Risk in Emergency Department Patients. Cureus. 2018; 10(1): e2096; 5. Milenković Z, Stefanović I, Stojanović N, Stojanov D. Krvavi moždani udar - Etiologija, dijagnostika, prevencija i lečenje. Drugo izdanje. Niš: Medicinski fakultet u Nišu. 2015. 310.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
