O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2085/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja o spontanoj subarahnoidnoj hemoragiji (SAH) kao značajnom medicinskom (kliničkom) entitetu. Upoznavanje sa karakteristikama koje SAH čine važnim javnozdravstvenim problemom. Razumevanje važnosti prevencije SAH.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Zoran Milenković
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: neurohirurgije, neurologije, radiologije, urgentne medicine, anesteziologije sa reanimatologijom, opšte medicine, interne medicine, gerijatrije), medicinske sestre, zdravstvene tehničare (radiološke tehničare)
- Bodovi za korisnika: 4
- Bodovi za autora: 6
- Broj akreditacije: A-1-2085/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Edukativni cilj ovog testa je sticanje znanja o faktorima rizika, etiopatogenezi i patofiziologiji, kliničkom ispoljavanju, dijagnostici i tretmanu spontane subarahnoidne hemoragije (SAH). Test je namenjen lekarima specijalistima opšte i urgentne medicine, neurolozima, neurohirurzima i radiolozima koji se sa ovim entitetom sreću u praksi.
Spontana, netraumatska subarahnoidna hemoragija (SAH) spada u grupu intrakranijalnih hemoragija, koja se karakterišu prisustvom krvi u subarahnoidnom prostoru. Identifikacija spontane SAH vezana je za mogućnost postojanja obolenja opasnog po život. Sa druge strane ova dijagnoza ne bi smela da opstane ukoliko se ne traga za njenim uzrokom. Etiologija SAH određuje njeno lečenje, kao i sprečavanje ponovljenog krvavljenja, koje bi pogoršavalo datu kliničku sliku ili bi moglo dovesti do fatalnog ishoda.
Dominantno mesto među brojnim uzrocima spontane SAH zauzimaju aneurizme i arteriovenske malformacije. U ukupnom moždanom insultu, SAH učestvuje sa oko 6% - 7%; ređa je od intracerebralne hemoragije (10%-20%), ali je važnija, jer ugrožava mlađu populaciju sa visokim procentom smrtnosti. Najučestalija je u Finskoj i Japanu (19 do 23), a najniža u Kini (2) i Centralnoj i Južnoj Americi (4 na 100000/godina). U SAD je oko 10 do 15 na 100000/godišnje, što je slično našoj statistici. Najčešći uzrok SAH uslovljen je rupturom aneurizme (oko 80%); arteriovenske malformacije su neuporedivo manji etiološki faktor (oko 5%); dok se za određeni procenat ne može sa sigurnošću odrediti šta je provociralo krvavljenje. Riziko faktori su hipertenzija, pušenje, povišena upotreba alkohola, genetski faktori, zloupotreba kokaina, familijarni rizik, nasleđene bolesti vezivnog tkiva, starost, pol. Modifikovani riziko faktori (kombinacija hipertenzije, pušenja i ekcesivno korišćenje alkohola) sreću se u 2/3 SAH. Patofiziološki poremećaji nakon spontane SAH su različiti, ali uvek ozbiljni, zavisno od količine izlivene krvi. Nezavisno od toga što može biti uzrok daljih komplikacija (vazospazam, edem mozga ili hidrocefalus), SAH treba shvatiti kao stres-insult sa dalekosežnim posledicama.
Kompjuterizovana tomografija je zlatni standard u brzom dijagnostikovanju insulta; u prvih 6 sati otkriva SAH u 100% slučajeva. Angiografija je najsigurnija metoda za identifikaciju uzročnika SAH. Klinička slika je dramatična. Nastaje naglo, kao napad jake, pucajuće glavobolje, praćene tranzitornim gubitkom svesti, jakom glavoboljom, bolom u vratu, fotofobijom, povraćanjem, zategnutošću vratne muskulature, sa ili bez paralize nekog od kranijalnih živaca ili pojavom neurološkog deficita. Pacijent koji je doživeo SAH je pacijent visokog rizika pa su pomoć i naknadna terapija od izuzetne važnosti. Prvu pomoć bi trebalo usmeriti ka obezbeđivanju optimalnih uslova za što brži transport do referentne ustanove, sposobne da se bavi dijagnostikom i lečenjem ovih pacijenata. Lečenje treba otpočeti odmah, (unutar prvih šest časova). U bolničkim uslovima svi pacijenti smeštaju se u jedinici intenzivne nege, zbog konstantnog hemodinamskog monitoringa i mogućnosti sprečavanja komplikacija ili lečenja primarne SAH. Uprkos značajnom napretku u medicinskom menadžmentu, ishod pacijenata ostaje loš (umire oko 50%). Preživeli uglavnom imaju određene hronične probleme invalidieta - samo 25% ima kompletan oporavak bez psihosocijalnih ili neuroloških sekvela. Dugotrajno lečenje sastoji se u rehabilitaciji, obezbeđivanju profesionalne, fizikalne i govorne terapije, neuropsihološkom testiranju, obezbeđivanju kognitivne rehabilitacije, lečenju depresije primenom psihoterapije i lečenju hronične glavobolje. - Obavezna literatura: 1. Prof.dr Zoran Milenković, "SPONTANA SUBARAHNOIDNA HEMORAGIJA", autorizovano predavanje; 2. Milenković Z, Stefanović I, Stojanović N, Stojanov D. Krvavi moždani udar - Etiologija, dijagnostika, prevencija i lečenje. Niš: Medicinski fakultet u Nišu. 2013. 310
- Dopunska literatura: 1. Macdonald L, Schweizer TA. Spontaneous subarachnoid haemorrhage. The Lancet, 2017; 389(10069): 655–66; 2. Carpenter CR, Hussain AM, Ward MJ, Zipfel GJ, Fowler S, Pines JM et al. Spontaneous Subarachnoid Hemorrhage: A Systematic Review and Meta-Analysis Describing the Diagnostic Accuracy of History, Physical Exam, Imaging, and Lumbar Puncture with an Exploration of Test Thresholds. Acad Emerg Med. 2016; 23(9): 963-1003; 3. Manella H, Sivasankar S, Perry JJ, Pfeil S, Senyak J, Shachter R et al. A Web-based Decision Tool to Estimate Subarachnoid Hemorrhage Risk in Emergency Department Patients. Cureus. 2018; 10(1); 4. Fernando SM, Perry JJ. Subarachnoid hemorrhage. CMAJ. 2017; 189(46)
- Raspoloživo vreme: 2,5 sata za učenje, 1,5 sat za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 40
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
