O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2104/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o specifičnostima i vrstama iznenada nastalih tegoba i bolesti. Razumevanje promena u organizmu koje nastaju kod iznenada nastalih bolesti i stanja. Osposobljavanje korisnika programa za prepoznavanje i razlikovanje različitih bolesti i stanja koje nastaju iznenada i razvijaju se brzo, kao i za njihovo odgovarajuće zbrinjavanje.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Zlatko Veža
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: nije specifikovano), stomatologe, farmaceute, medicinske sestre, zdravstvene tehničare (farmaceutske tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2104/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Zdravstveni radnici velikog broja profila treba da imaju i kontinuirano obnavljaju znanja i veštine u prepoznavanju i ukazivanju prve pomoći kod tegoba i oboljenja koja imaju nagli i iznenadni početak. Najčešće iznenada nastale tegobe i bolesti su: povišena telesna temperatura, koronarna bolest, bronhijalna astma, akutni abdomen, povraćanje, proliv, alergijske reakcije, glavobolja, hipoglikemija i dr.
Povišena telesna temperature u oko 90% slučajeva jeste odbrambena reakcija organizma na virusnu ili bakterijsku infekciju. Može biti simptom neke druge bolesti ili poremećaja u organizmu, ali visina telesne temperature ne mora biti u skladu s težinom bolesti. Faktori rizika za akutnu koronarnu bolest su: porodična opterećenost, gojaznost, pušenje, stres, hiperholesterolemija, >75 godina. Napor, stres i hladnoća se najčešće navode kao provocirajući faktori akutnog koronarnog sindroma. Klinička slika kod akutnog koronarnog sindroma nije od početka jasna i simptomi tipični. Upravo to može zavarati pacijenta da se kasno obrati za pomoć. Standardni 12-kanalni EKG najvažniji i najjednostavniji test za identifikaciju pacijenta sa AKS. Evropske i svetske preporuke su da je osnovni cilj da se pacijentu sa bolom u grudima uradi EKG u prvih 10 min. od prvog kontakta sa lekarom. Na inicijalnom EKG-u 50% bolesnika sa akutnog infarkta miokarda imaće ST elevaciju, 1-5% imaće normalnu sliku, ostali će pokazivati ST depresiju ili nespecifične znake ST segmenta i T talasa. U nekim kliničkim stanjima postoji ST elevacija, ali ona nije znak akutnog infarkta miokarda, pa je potreban oprez u interpretaciji ovih EKG promena. Nestabilna angina se definiše kao nelagodnost u grudima koja se javlja u stanju mirovanja ili na minimalni napor, koja ima pogoršavajući (krešendo) karakter ili je novonastala. Ukoliko simptomi nisu praćeni oslobađanjem kardijalnih markera nekroze, radi se o nestabilnoj angini pektoris. Hipertenzivna kriza podrazumeva naglo povišenje (skok) vrednosti najčešće i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska koje spadaju u kategoriju stadijuma 3 ili teške hipertenzije (KP ≥180/110 mmHg). Anafilaktički šok predstavlja najteži oblik alergijske reakcije. To je akutno nastali težak tip alergijske reakcije sa po život ugrožavajućim tegobama. Najčešći uzročnici anafilakse su: hrana, otrovi insekta i lekovi. Pored navedenih, i lateks, izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi mogu dovesti do anafilaktičkog šoka. Bronhijalna astma je hronično, najčešće alergijsko oboljenje, koje se manifestuje grčem mišića disajnih puteva, pojačanom sekrecijom sluzokože disajnih puteva i reverzibilnim prekidom kretanja vazduha u jednom delu disajnih puteva. Prema Vodiču, glavobolja je jedna od najčešćih neuroloških tegoba i svaka iznenadna žestoka glavobolja mora se tretirati kao subarahnoidna hemoragija dok se ne dokaže da to nije. Sa terapijom se počinje bez odlaganja. Kontrola glikemije smanjuje incidencu mikrovaskularnih komplikacija (retinopatiju, nefropatiju i neuropatiju). Rano praćenje glikemije kod pacijenata sa oba tipa dijabetesa može smanjiti makro- i mikrovaskularne komplikacije. Akutni abdomen podrazumeva sva abdominalna stanja i oboljenja koja zbog svoje kliničke slike, ozbiljnosti patološkog supstrata i progresivne evolucije zahtevaju neodložnu hiruršku intervenciju. Pojam akutnog abdomena obuhvata: sindrom peritonitisa, sindrom ileusa i sindrom intraabdominalnog krvarenja.U zavisnosti od stanja pacijenta, alimentarne infekcije odnosno intoksikacije najčešće ne zahtevaju hospitalizaciju (osim kod male dece, starih i teško hronično bolesnih osoba). - Obavezna literatura: 1. Veža Z, Pavlović D. Prva pomoć. Beograd: Zavod za udžbenike, 2017. 145-52; 2. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za prehospitalno zbrinjavanje hitnih stanja. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2013.
- Dopunska literatura: 1. Trotta K, Hyde J. Exercise-Induced Headaches: Prevention, Management, and Treatment. US Pharm, 2017; 42(1): 33-6; 2. De Buck E, Borra V, Carlson JN, Zideman DA, Singletary EM, Djärv T. First aid glucose administration routes for symptomatic hypoglycaemia. Cochrane Database Syst Rev, 2019; (3): CD013283; 3. Gavvala JR, Schuele SU. New-Onset Seizure in Adults and Adolescents: A Review. JAMA. 2016; 316(24): 2657-68; 4. Alvarez-Perea A, Kase Tanno L, Baeza ML How to manage anaphylaxis in primary care. Clin Transl Allergy, 2017; 7: 45.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
