O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2070/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja o preporučenim merama zaštite (vrste, sadržaj i značaj bezbednosnih mera i mera predostrožnosti u radu laboratorija); Sticanje znanja i osposobljavanje za pravilno održavanje higijene ruku, adekvatan izbor i pravilnu upotrebu ličnih zaštitnih sredstava; Sticanje znanja o savremenim sredstvima za dezinfekciju instrumenata i površina u laboratoriji, osposobljavanje za izbor i pravilnu upotrebu dezinficijenasa; Osposobljavanje za suzbijanje rizika pri izvođenju specifičnih procedura.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Valentina Arsić-Arsenijević
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (medicinska mikrobiologija, patologija, imunologija, sudska medicina), farmaceute, biohemičare, zdravstvene tehničare (laboratorijske tehničare, sanitarne tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2070/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Mere zaštite su različite bezbednosne mere i mere predostrožnosti u radu kojima se obezbeđuje bezbednost zaposlenih i smanjuje rizik od hemijskih, mikrobioloških i fizičkih opasnosti po zaposlene, posetioce, opšte stanovništvo i životnu sredinu. Standardne bezbednosne mere su poznate i dobro opisane, međutim mere zaštite koje treba preduzeti u određenoj laboratoriji variraju u zavisnosti od grupe rizika kojoj pripadaju biološki agensi kojima se rukuje i odgovarajućeg nivoa biološke bezbednosti laboratorije. Zajednička karakteristika svih mera je aktivno učešće zaposlenih u njihovom sprovođenju u svim fazama procesa rada: u pre-analitičkoj (uzimanje ili prijem uzoraka), analitičkoj (pravilno i bezbedno rukovanje biološkim materijalom) i post-analitičkoj fazi rada (izdavanje rezultata), kao i bezbedno odlaganje uzoraka i otpada nakon završenog rada.
Načela dobre higijenske prakse i primena lične zaštitne opreme (LZO) predstavljaju najdelotvornije i najjednostavnije primenljive mere za sve medicinske laboratorije. Svi zaposleni obavezni su da poštuju jednostavna pravila koja se odnose na različite aspekte rada, od obavezujućeg načina oblačenja do higijene ruku.
Korisnici testa imaće priliku da rekapituliraju svoja znanja o karakteristikama adekvatne odeće (mantili, kecelje, uniforme), okolnostima u kojima treba koristiti dodatna sredstva zaštite (rukavi za jednokratnu upotrebu, zaštitne naočare), pravilima upotrebe i karakteristikama rukavica, pravilima i načinu pranja i dezinfekcije ruku.
Primena metoda dezinfekcije usmerena je ka smanjenju broja mikroorganizama u datom okruženju ili na datom predmetu, čime se takvo okruženje ili predmet učini neinfektivnim (nesposobnim za prenošenje infekcija). Ovim postupkom se mikroorganizmi uklanjaju (mehaničkim putem – čišćenjem, pranjem) ili uništavaju (fizičkim putem – toplotom, zračenjem ili hemijskim putem – primenom kiselina, baza, hlora itd). Različiti patogeni pokazuju različit stepen otpornosti prema različitim dezinfekcionim sredstvima. Izbor sredstava za dezinfekciju zavisi od stepena, vrste i količine mikrobiološke kontaminacije, vrste predmeta ili mesta koja treba dezinfikovati, kako bi se izbegao štetan učinak dezinficijensa (štetno dejstvo na instrumente, kožu i dr). Za adekvatnu dezinfekciju treba odabrati adekvatno dezinfekciono sredstvo odgovarajuće koncentracije, što nije uvek jednostavno.
Korisnici testa steći će nova znanja znanja o različitim vrstama dezinficijenasa koji se koriste za dezinfekciju instrumenata i radnih površina u laboratoriji, njihovim karakteristikama, načinu upotrebe i dezinfekcionoj efikasnosti i osposobiti se za pravilan izbor i upotrebu dezinfekcionog sredstva.
Nepravilno rukovanje, sakupljanje i transport uzoraka u laboratoriji značajno povećava rizik od infekcija u laboratoriji.
Korisnici testa naučiće kako se rizici specifičnih procedura mogu eliminisati ili smanjiti na najmanju moguću meru. Test omogućava rekapitulaciju postojećih ili sticanje novih znanja o postupcima koji opisuju bezbedno rukovanje uzorcima u laboratorijama (prijem uzoraka, uzimanje uzoraka, obeležavanje i prenošenje uzoraka), upotrebu vakutajnera za venepunkciju, otvaranje uzoraka i vođenje evidencije i dokumentacije, postupanje sa pločicama i razmazima (preparatima za preglede pod mikroskopom), upotrebu pipeta i pomoćnih sredstava za pipetiranje, sprečavanje nastanka i prenošenja aerosola, sprečavanje peroralnog, parenteralnog i prenošenja infektivnih agenasa preko sluzokože. - Obavezna literatura: 1. Priručnici za upravljanje medicinskim otpadom, Preporuke za bezbednost i zdravlje na radu u medicinskim laboratorijama za veću bezbednost pacijenata i zdravstvenih radnika, Publikacija br: 12/001, Maj 2012.
- Dopunska literatura: 1. Coelho AC, Díez JG. Biological risks and laboratory-acquired infections: a reality that cannot be ignored in health biotechnology. Front. Bioeng. Biotechnol. 2015; 2. Lo J. Biological safety in the medical laboratory. Hong Kong Med J 2015; 21(3): 200; 3. Ahmed SS, Alp E, Ulu-Kilic A, Doganay M. Establishing molecular microbiology facilities in developing countries. Journal of Infection and Public Health, 2015. 8(6): 513–25; 4. FROTA, Oleci Pereira et al. Collection of tracheal aspirate: safety and microbiological concordance between two techniques. Rev. esc. enferm. 2014. 48(4): 618-24; 5. Tesink JG, Lauridsen J, Canić V, Perović J, Stamenković G, Branković-Magić M i ost. Preporuke za bezbednost i zdravlje na radu u medicinskim laboratorijama. Priručnik. Beograd: Ministarstvo zdravlja Srbije, 2013. 1-72.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
