AKADEMIJA ZA KONTINUIRANU MEDICINSKU EDUKACIJU
Resavska 84/9, Beograd
Telefon i faks: 011/265-83-64
Ponedeljak - petak od 09:00 do 17:00

UPUTSTVO ZA AUTORE ONLAJN-TESTOVA

 

U izradi onlajn-testova postoji nekoliko koraka. U ovom uputstvu koraci su opisani brojevima (1-6), a aktivnosti i instrukcije koji se na njih odnose opisani su unutar brojeva koji označavaju određeni korak (npr. 1.1.-1.3. i sl.) 

1. Prvi korak - izaberite i definišite temu 

1.1. Tema može biti dijagnostički ili terapijski problem, metoda ili tehnika za postavljanje dijagnoze ili primenu terapije, rezultati istraživanja nekog entiteta, bilo šta što je predmet kontroverzi ili inovacija. Online testovi služe inoviranju znanja, pa su novine u dijagnostici i terapiji uvek dobro došle. Testovi takođe služe osvežavanju postojećih znanja, pa izbor može biti i tema koja je svakodnevni problem, koji nije dobro prepoznat na istom ili nižem nivou zaštite ili ono što izaziva nedoumice i kontroverze. U svakom slučaju, tema mora biti relevantna za praksu, tako da korisnici mogu da prepoznaju korist od korišćenja testa (mogućnost da povećaju svoju kompetenciju i unaprede svoj rad ili rezultate koje postižu).

1.2. Kada definišete naziv teme postarajte se da ga precizno odredite, tako da korisnici već iz samog naziva teme vide ili bar naslute predmet i cilj programa kontinuirane edukacije.

1.3. Neke primere naziva testa možete videti na stranici naše platforme koju ćete naći klikom na: primer 1. i primer 2. 

2. Drugi korak - izaberite edukativni materijal koji služi kao teorijska osnova edukacije

2.1. Edukativni materijal može biti poglavlje iz udžbenika, deo ili cela monografija, objavljen rad u indeksiranom časopisu, edukativni film, Rtg, EKG ili EEG snimak, autorizovan tekst predavanja, prezentacija u Power point-u ili PDF-u...

2.2. Pri izboru edukativnog materijala vodite računa o tome da korišćenje materijala koje su uradili drugi autori zahteva dobijanje saglasnosti za objavljivanje odnosno korišćenje tog materijala u svrhe edukacije neke ciljne grupe. Zato savetujemo da u ove svrhe koristite pre svega svoje tekstove, prezentacije ili snimke.

2.3. U ove svrhe možete koristiti jedan ili više tekstova ili priloga, ali vodite računa da ne "zatrpate" korisnike prevelikim brojem strana ili priloga. Tu takođe može pomoći razdvajanje literature u dve partije - tzv. "obaveznu literaturu" - tekstove u kojima se nalaze odgovori na postavljena pitanja i "dodatnu literaturu" koju preporučujete korisnicima za proširenje njihovog znanja. 

2.4. Literaturu koju ste odabrali dostavite na mail Akademije (info@akademijazakme.edu.rs) u elektronskom obliku. Skenirane tekstove treba izbegavati, jer kvalitet skeniranog materijala nije uvek na željenom nivou. Ukoliko literaturu čini rad objavljen u časopisu, dovoljno je da nam pošaljete link.

3. Treći korak - Opredelite se za vrstu testa koji pravite 

3.1. Postoje dve osnovne vrste testova. Prva su tzv. "prosti" testovi koje su opšte poznati, a prave se pre svega za proveru znanja, a drugi su testovi po tipu "studije slučaja"; njima se proverava sposobnost snalaženja u opisanoj situaciji. Sa stanovišta ciljeva Akademije, obe vrste su podjednako vredne, ali se testovi ove druge vrste ocenjuje duplo većim brojem bodova. Dakle, prost test sa 5 pitanja dobiće 1, a test studije slučaja sa 5 pitanja dobiće 2 boda. Detaljnije o načinu bodovanja naći ćete ovde.

U prilogu ćemo vam takođe dati ogledne primerke "prostog" testa (prilog 1, 2 i 3) i testa "studije slučaja" koji su rađeni u Akademiji (prilog 4 i 5); jedan dobar inostrani primer možete pogledati ovde.

3.2. Kad se opredelite za vrstu testa, iznad naziva teme (testa) upišite "Prost test" ili "Test studije slučaja". 

3.3. Ispod naziva testa upišite instrukciju - kako želite da korisnik odgovara. Na raspolaganju su vam brojne mogućnosti: korisnik može da odgovori izborom jednog tačnog odgovora, izborom više tačnih odgovora, izborom jednog netačnog, dopunjavanjem rečenice, izborom po tipu tačno-netačno i slično. Primera radi instrukcija može izgledati ovako: "Izaberite jedan tačan odgovor", "Izaberite više tačnih odgovora" ili "Dopunite rečenicu". Mi preporučujemo jedan tačan odgovor.

4. Četvrti korak - Kada izaberete vrstu testa, pristupite definisanju pitanja i odgovora 

Ako ste izabrali prost test

4.1. Kod "prostih" testova, posle selektovanog edukativnog materijala, možete direktno preći na postavljanje pitanja i definisanje ponuđenih odgovora.

4.2. Pitanja treba da prate tekstove koje ste selektovali kao edukativne materijale. U testu se mogu postavljati samo pitanja na koja korisnik može naći odgovore u literaturi koju ste pripremili.

Ako ste odabrali test studije slučaja

4.3. Najpre napišite studiju slučaja. Konkretno, opišite slučaj iz vaše prakse, sa svim relevantnim detaljima (anamneza, fizikalni nalaz, rezultati pomoćne dijagnostike, terapija...). U prilozima koje smo vam dali možete videti primere opisa studije sučaja.

4.4. Zatim pređite na postavljanje pitanja koja se odnose na konkretan slučaj. Ponavljamo: pitanja treba da se odnose na konkretnu opisanu situaciju - slučaj; edukativni materijali koje selektujete su generalna podloga za izbor tačnog odgovora.

Bez obzira koju vrstu testa ste izabrali 

4.5. Iako platforma za online testove podržava različite vrste pitanja, preporučujemo "multiple choice questionaire" kao najjednostavniji. To konkretno znači definisanje pitanja i odgovora (pod A, B, C...). To vam je svakako poznato. U prilogu 2 dali smo vam ogledni primerak.

4.6. Držite se pravila da u svim pitanjima imate isti broj ponudjenih odgovora, od kojih je (mi predlažemo) samo jedan tačan. Izbegavajte da u pitanjima imate različiti broj odgovora. Ako se opredelite za trostepenu skalu onda se nje držite do poslednjeg pitanja. Ovo olakšava kasniju obradu i postavljanje testa na platformu (programiranje testa). Treba da znate da broj odgovora određuje težinu testa. Testovi sa tri odgovora smatraju se lakšim.

4.7. Pitanja postavite jasno i direktno, po nekom logičnom redu, kao što biste pitali studenta na ispitu.

4.8. Broj pitanja ne sme biti manji od 5, niti veći od 50. U principu, broj pitanja zavisi od veličine (obima) edukativnog materijala, opisane situacije i vrste testa. Kod "prostih" testova koji pomažu sticanju znanja on je često veći nego kod testova koji se rade po tipu "studije slučaja", ali su ovi testovi i duplo manje vrednovani od ovih drugih.

4.9. U testu koji ste kreirali na opisani način označite (boldujte) tačan odgovor.

5. Peti korak - Popunite formular za akreditaciju testa

5.1. Na sajtu Zdravstvenog saveta Srbije možete naći Formular za prijavu testa.

Završna verzija formulara biće popunjena u Akademiji, kada od vas dobijemo testove i selektovani edukovani materijal. U međuvremenu, zajedno sa testovima i edukativnim materijalima treba da nam dostavite podatke o ciljnoj grupi (kome ste namenili ovaj test), edukativnim ciljevima i znanjima koje će korisnici testa steći, apstrakt do 500 reči, citirane edukativne priloge i svoj CV (biografija autora testa). Skrećemo vam pažnju na sledeće:

- testovi treba da budu fokusirani na jednu ciljnu grupu (idealno); ako se teme tiču različitih učesnika (npr. ista tema koja tangira i lekara i fizioterapeuta) preporučujemo da se testovi urade u dve verzije (u kom slučaju svaki test treba da nosi drugi naziv);

- u navođenju edukativnih ciljeva treba biti maksimalno pragmatičan, da bi korisnici mogli da prepoznaju korist od korišćenja testa;

- apstrakt treba koncipirati tako da afirmiše važnost teme, važnost učenja o njoj, praktičnu korist od korišćenja testa...

5.2. Kada od vas dobijemo sve što je navedeno pod 5.1. popunićemo formular ostalim podacima i poslati recenzentima. Recenzija podrazumeva tzv. sumativno ocenjivanje (procenjuje se kapacitet programa da li dostiže definisane edukativne ciljeve). Primedbe recenzenata moraju biti uvažene.

5.3. Ukoliko recenzenti verifikuju aplikaciju, ona se upućuje Programskom savetu na usvajanje; ovo je u velikoj meri formalni čin, ali Programski savet može postavljati i dodatne zahteve.

5.4. Kada prođe definisanu proceduru, program se upućuje autorima na potpisivanje i šalje Zdravstvenom savetu u definisanim rokovima za akreditaciju. U prilogu 6 dostavljamo vam rokove za akreditaciju programa KME.

6. Kada test bude akreditovan...

6.1. Kada dobijemo odluku o akreditaciji, autori su u obavezi da napišu povratne informacije za svaki (tačni i netačni) ponuđeni odgovor. Ovo je veoma važan korak. Ovde je naveden pod brojem 6, jer Zdravstveni savet ne zahteva povratnu informaciju za akreditaciju testa, pa se to može uraditi i naknadno, posle dobijanja odluke o akreditaciji.

6.2. Povratna informacija je ono što online testove čini superiornim u odnosu na klasične testove. Klasični testovi, kao što je opšte poznato, služe za proveru znanja. Online testovi služe za osvežavanje ili učvršćivanje ranije stečenog ili sticanje novog znanja. Postizanju navedenih edukativnih (kognitivnih) efekata posebno doprinosi interaktivnost testova. Ona se postiže na dva načina - ubacivanjem odgovora uz tzv.emotikone i obezbeđenjem povratne stručne informacije - obrazloženja (zašto je izabrani odgovor tačan ili netačan). Ovo je veoma bitno! I kad pogreši, korisnik ima pravo da zna u čemu je pogrešio i na taj način nauči nešto! Obrazloženje (povratna informacija) koja se pravi na osnovu sveukupnog znanja eksperta - autora testa, može, ali i ne mora sadržati pozive na literaturu. Obično ima dve do pet rečenica, ali ako autor proceni da obrazloženje zaslužuje više - može povratnoj informaciji posvetiti i veći prostor. To je već odluka autora!

Mi preporučujemo da se ovaj korak izvede paralelno sa korakom 4, dok je fokus pažnje autora najveći.

6.3. Autori su u obavezi da nam u elektronskom obliku dostave svoju fotografiju i biografiju (CV) kako bismo mogli da ih uvrstimo u spisak autora na stranici Tim autora.

6.4. Sa autorima se nakon svega toga potpisuje ugovor, kojim se regulišu prava i obaveze Autora i Akademije (isplata autorskog honorara i druga relevantna pitanja).

Sve ostalo - postavljanje, programiranje testa (definicija tačnih i netačnih odgovora, vrednovanje izbora), kao i odgovarajuće podešavanje parametara za korišćenje testa, sprovešće programerski tim Akademije za kontinuiranu medicinsku edukaciju.

Ukoliko vam treba opširnija edukacija o online programima (karakteristikama tehnologije, izradi testova, korišćenju platforme), preporučujemo da pogledate prezentacije na našoj platformi, i to:

1. Onlajn-edukacije u profesionalnom razvoju zdravstvenih radnika i saradnika.

2. Virtuelna učionica za online edukaciju zdravstvenih radnika i saradnika - instrukcije za korisnike.

 

 Kontaktirajte nas ukoliko su vam potrebne dodatne informacije,

putem maila (info@akademijazakme.edu.rs) ili

putem telefona (011 2658364 ili 060 344 3350).

Poslednja izmena: ponedeljak, 15. januar 2018., 16:17