O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2043/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja o determinišućim činiocima i mehanizmima nastanka neželjenih dejstava primene antibiotika; osposobljavanje za prepoznavanje neželjenih dejstava različitih antibiotika; usvajanje znanja o adekvatnoj upotebi antibiotika kao načinu za izbegavanje pojave neželjenih dejstava; razumevanja važnosti predviđanja, izbegavanja, prepoznavanja i lečenja neželjenih dejstava.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Milica Prostran
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: sve specijalnosti), stomatologe, farmaceute
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2043/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Neželjena reakcija ili neželjeno dejstvo leka (adverse drug reaction – ADR) je štetni i nenameravani odgovor na primenjeni lek koji se javlja pri dozama koje se uobičajeno primenjuju kod ljudi za profilaksu, dijagnozu ili lečenje bolesti ili za modifikovanje fizioloških funkcija. Za procenjivanje uzročno-posledične veze između primenjenog leka i opisanog neželjenog dejstva SZO je utvrdila termine: sigurna, verovatna, moguća, uslovna i ne može se proceniti uzročno-posledična veza. Antimikrobni lekovi imaju prihvatljiv profil neželjenih dejstava, ali to ne umanjuje važnost njihovog praćenja i proučavanja. U svakodnevnoj kliničkoj praksi predviđanje, izbegavanje, prepoznavanje neželjenih dejstava, kao i njihovo lečenje imaju ogroman značaj.
Na ispoljavanje neželjenih dejstava utiče veći broj faktora: uzrast pacijenta, deficit enzima za biotransformaciju, odnosno, metabolizam lekova, trudnoća i laktacija, očuvanost funkcije jetre i bubrega i ostali faktori.
Mehanizam neželjenih dejstava je različit. Neželjena dejstva mogu, ali i ne moraju biti u vezi sa farmakološkim profilom leka. Veliki broj neželjenih dejstava posledica su farmakološkog profila datog leka, pa se mogu predvideti, pogotovo ako je mehanizam dejstva leka dovoljno poznat. Ispoljavanje neželjenih dejstava takođe može biti u tesnoj vezi sa primenom i/ili obustavom primene nekog leka, ali je veoma često tu uzročno-posledičnu vezu nemoguće uspostaviti.
Klasična klasifikacija neželjenih dejstava (po Rawlins–Thomson-u) razlikuje neželjena dejstva zavisna od doze (tip A), neželjena dejstva koja nisu zavisna od doze (tip B), neželjena dejstva zavisna od doze i vremena (dužine) primene leka (tip C), neželjena dejstva koja zavise od doze (tip D), neželjena dejstva u vezi sa obustavljanjem primene (tip E), neželjena dejstva kao posledica neočekivanog neuspeha terapije.
Prema incidenci, neželjena dejstva antibiotika klasifikuju se kao veoma česta (više od 1 na 10 lečenih bolesnika), česta (kod 1–10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek), povremena (kod 1–10 na 1.000 pacijenata koji uzimaju lek), retka (kod 1–10 na 10.000 pacijenata koji uzimaju lek), veoma retka (kod 1 na 10.000 pacijenata koji uzimaju lek) i nepoznate učestalosti.
Srećom, sva neželjena dejstva nemaju isti klinički značaj, a ona koja su od većeg kliničkog značaja mogu biti veoma različita: svaki organski sistem/organ može biti mesto ispoljavanja, a ponekad je zahvaćeno i više organskih sistema/organa istovremeno. Deset najčešćih neželjenih dejstava antibiotika kod odraslih osoba su mučnina, somnolencija, proliv, povraćanje, ospa po koži, aritmije, svrab kože, tegobe/neprijatnosti na mestu ubrizgavanja leka, hiperkalijemija i medikamentozna groznica. Najveći broj neželjenih dejstava antibiotika ispoljava se na gastriointestinalnom traktu, jetri ili bubrezima. Neželjena dejstva antibiotika mogu se takođe ispoljiti kao alergijske reakcije i hematološka neželjena dejstva. Upotreba antibiotika može izazvati i neželjene efekte na čulima i CNS-u, dovesti do pojave vertiga ili konfuzije ili depresije, manije, psihoze i halucinacija. - Obavezna literatura: 1. Prostran M. Racionalna primena antibiotika. U: Klinička farmakologija: odabrana poglavlja (Prostran M Ed.). Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu. 2016. 183-199; 2. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 2018.
- Dopunska literatura: 1. Pongdee T, Li JT. Evaluation and Management of Penicillin Allergy. Mayo Clinic Proceedings, 2018. 93(1): 101–7; 2. Maier L, Pruteanu M, Kuhn M, Zeller G, Telzerow A, AndersonEE et al. Extensive impact of non-antibiotic drugs on human gut bacteria. Nature, 2018. 555: 623–8; 3. Rosenberg K. Evaluate Penicillin Allergy Before Deciding Against Penicillin Use. AJN The American Journal of Nursing, 2019. 119 (4): 63–4; 4. Pelemiš M, Radna grupa za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse - Posebna radna grupa za racionalnu upotrebu antibiotika. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2018. 1-64.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
