O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2072/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Razumevanje etiologije traume u trudnoći. Sticanje znanja i osposobljavanje za inicijalno zbrinjavanje traume u trudnoći. Usvajanje savremenog pristupa u inicijalnom zbrinjavanju traume u trudnoći.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Aleksandar Ljubić
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: ginekologija i akušerstvo, opšta medicina, medicina rada, urgentna medicina, interna medicina pedijatrija, anesteziologija sa reanimatologijom, hirurgija), biohemičare, medicinske sestre (medicinske sestre - tehničare, ginekološko akušerske sestre - babice, strukovne patronažne sestre, patronažne sestre - tehničare, pedijatrijske sestre, zdravstvene tehničare (zdravstvene tehničare u vozilu hitne pomoći, radiološke tehničare, laboratorijske tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2072/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Trauma je najčešći neakušerski uzrok smrti majke i fetusa i komplikuje 6–7% svih trudnoća, a uzrok je hospitalizacije 0,4 % trudnica. Ranije je maternalni mortalitet najčešće bio direktna posledica trudnoće i komplikacija porođaja, a danas je trauma uzrok letalnog ishoda kod 50% trudnica. Mehanizmi traume tokom trudnoće su različiti, a kao najčešći se navode: saobraćajni traumatizam, nasilje u porodici, padovi i prostrelne rane.
Međutim, često su povrede u trudnoći neprepoznate zbog veličine materice u odmakloj trudnoći, pa ukoliko ne dovedu do težih komplikacija kod majke, ne registruju se u dosijeima trudnica (najčešće nasilje u porodici). Postavljanje definitivne dijagnoze može biti otežano zbog mogućeg težeg i komplikovanijeg izvođenja dijagnostičkih procedura, a neke su i kontraindikovane u trudnoći. Terapijski postupci se primenjuju na majku i fetus.
Tupe povrede u trudnoći se češće dešavaju od penetrantnih povreda. Mehanizam nastanka tupe povrede u trudnoći se razlikuje od mehanizma nastanka iste vrste povrede van trudnoće. Penetrantne povrede u trudnoći se ređe dešavaju od tupih povreda. Gravidni uterus na neki način predstavlja za trudnicu štit od povrede, pa je broj smrtnih ishoda manji. Međutim, broj smrtnih slučajeva fetusa nastalih usled penetrantne povrede je veći u odnosu na broj smrtnih slučajeva fetusa nastalih usled drugih mehanizama povređivanja. Povreda nanešena vatrenim oružjem je najčešći mehanizam nastanka penetrantne povrede u trudnoći.
Opekotine su retke povrede u trudnoći, ali ukoliko do njih dođe zahtevaju kompleksniji tretman trudnice. Trudnoća ne utiče na lečenje opekotina. Međutim, ishod kako za majku tako i za fetus zavisi od težine opekotina i od postojanja udruženih komplikacija. Majka i fetus imaju potrebu za specijalnim protokolima lečenja termičkih povreda, pre svega zbog fizioloških promena koje prate trudnoću.
Tokom primarnog zbrinjavanja trudnica u traumi, ključni momenat je procena opšteg stanja i stabilizacija vitalnih parametara. Prvo se pregleda i zbrinjava majka, a odmah nakon zbrinjavanja majke procenjuje se stanje fetusa. Određivanje težine povrede je bitno zbog pravilne trijaže, kliničkog pregleda i lečenja, kao i statističke obrade ishoda traume. Sekundarno zbrinjavanje povređene trudnice se odnosi na intrahospitalno zbrinjavanje koje obuhvata procenu stanja i zbrinjavanje povređene majke i procenu stanja i zbrinjavanje fetusa. Neophodno je i sprovođenje odgovarajućih dijagnostičkih procedura i laboratorijskih testova.
Zbrinjavanje trudnica sa teškim povredama zahteva multidisciplinarni tim koji čine hirurg, akušer, anesteziolog i neonataolog, kao i drugi specijalisti čije je prisustvo neophodno da bi povređena trudnica i fetus bili najadekvatnije zbrinuti u što kraćem vremenskom periodu. Veoma je važno da se obezbedi optimalno stanje majke radi što boljeg očuvanja stanja fetusa. On se može sačuvati u ranoj trudnoći samo kada se povređena majka zbrine na adekvatan način. - Obavezna literatura: 1. Arsenijević Lj, Ljubić A. Trauma u trudnoći. Hirurški aspekt traume. U: Popović N, Ed. Anestezija u traumi. Beograd: N.Popović -Wind press, 2013. 978. 669-701.
- Dopunska literatura: 1. Battaloglu E, Porter K. Management of pregnancy and obstetric complications in prehospital trauma care: prehospital resuscitative hysterotomy/perimortem caesarean section. Emergency Medicine Journal 2017; 34: 326-30; 2. Schuster M, Jaramillo L, Wild J, Mackeen AD, Paglia MJ. The impact of minor trauma on pregnancy. Trauma, 2017, 19(2): 113-7; 3. Kopelman, T.R., Bogert, J.N., Walters, J.W. et al. Computed tomographic imaging interpretation improves fetal outcomes after maternal trauma. J Trauma Acute Care Surg. 2016; 81: 1131–1135; 4. Jain V, Chari R, Maslovitz S, Farine D. Guidelines for the Management of a Pregnant Trauma Patient. Journal of Obsetrics and Gynaecology Canada, 2016, 37(6): 553–71.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
