O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE D-1-761/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje saznanja o gojaznosti kao javnozdravstvenom problemu. Upoznavanje sa epidemiološkim aspektima gojaznosti. Razumevanje značaja ishrane u prevenciji i lečenju gojaznosti.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Snežana Ralić Maričić
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Medicinske sestre, zdravstvene tehničare
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: D-1-761/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Potreba je da zdravstveni radnici svih profila imaju znanja i veštine za prevenciju i osnovna znanja za lečenje gojaznosti, velikog javnozdravstvenog izazova. Gojaznost je hronična bolest koju karakteriše prekomerno uvećanje masnih depoa. Nalazi u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB) i gojaznost pripada IV grupi bolesti: Endokrine bolesti, bolesti ishrane i metabolizma. Gojaznost nastaje kao rezultat interakcije genetskih, bioloških, psiholoških, socio-kulturnih i činilaca okoline. Utvrđeno je da su faktori spoljašnje sredine više nego biološki, odgovorni za pandemiju gojaznosti. Na pojedine faktore rizika za nastanak gojaznosti ne može se uticati (godine, nasleđe...), ali u savremenim uslovima gojaznost je primarno posledica nepovoljnog uticaja mnogobrojnih uticaja spoljašnje sredine, prvenstveno ishrane, kao i fizičke neaktivnosti, stesa, pušenja, globalizacije, automatizacije itd. Razlikujemo dve vrste gojaznosti: primarnu (idiopatsku, egzogenu ili nutritivnu gojaznost) i sekundarnu gojaznost koja je prouzrokovana genetskim poremećajima, endokrinim bolestima, lezijama centralnog nervnog sistema ili jatrogenim uzrocima. Sekundarna gojaznost se mnogo ređe javlja. Utvrđeno je da je gojaznost prisutna približno jednako kod oba pola (muškarci 20,1% žene 22,2%), dok se predgojaznost češće javlja kod muškaraca (41,4%) nego kod žena (29,1%). Dosadašnje donete nacionalne strategije sa ciljem rešavanja gojaznosti kao javnozdravstvenog problema su: "Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Republici Srbiji, „Strategija "Zdravi ljudi, zdravlje u svim politikama”, "Strategijom o ishrani i hroničnim nezaraznim bolestima u kontekstu Zdravlje 2020”, " Strategijom "Razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018". Mnogobrojne posledice gojaznosti predstavljaju veliki izazov društvu u celini, zdravstvenom sektoru, porodicama i pojedincu koji je gojazan. Brojne studije potvrdile su pozitivne efekte lečenja gojaznih osoba. Smanjenje telesne težine za 5 do 10%, dovodi do sniženja nivoa šećera i holesterola u krvi i smanjenja krvnog pritiska. Pored toga, dolazi do smanjenja smetnji pri disanju i problema sa lokomotornim sistemom.
Medicinska nutritivna terapija je osnovna mera u lečenju predgojaznosti i gojaznosti. Pored toga, medikamentozno, kao i hirurško lečenje gojaznosti mora biti podržano medicinskom nutritivnom terapijom. Zavisno od stepena gojaznosti vrši se individualno korigovanje i kalorijski unos se smanjuje dnevno za 500 – 1000 Kcal u odnosu na dnevne energetske potrebe. Uvođenje dijetoterapije vrednosti 1200 Kcal vrši se u specijalizovanim centrima, nikako u kućnim uslovima. Očekivano i preporučeno smanjenje telesne težine treba da bude 0,5 do 1 kg na nedeljnom nivou. Planirani gubitak kilograma zavisi od stepena gojaznosti, odnosno od toga koliko iznosi ukupni višak. Gubitak većeg broja kilograma za kraći vremenski period najčešće se vrati nakon nekog vremena i označen je nazivom jo-jo efekat. Medicinska nutritivna terapija gojaznosti propisuje da je optimalan broj obroka 3 – 5 (doručak, ručak, večera i 1 – 2 užine). Definisanost obroka i neunošenje hrane između obroka su važni koraci u redukciji telesne težine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procena je da fizička neaktivnost predstavlja uzrok 1,9 miliona smrtnih ishoda u svetu godišnje, od čega se 22% pripisuje ishemijskoj bolesti srca, a po 10-16% karcinomu dojke i debelog creva i šećernoj bolesti. Medicinska nutrutivna terapija gojaznosti mora se sprovoditi uz redovnu fizičku angažovanost i tada se očekuju najpovoljniji rezultati. - Obavezna literatura: 1. Snežana Ralić Maričić "Praktični saveti za prevenciju i lečenje gojaznosti odraslih", prezentacija predavanja.
- Dopunska literatura: 1. Sal I. Behavioral therapy in diabetes mellitus and obesity. Diabetes Updates, 2019. 5: 1-6; 2. Bonamichi B et all. The Challenge of Obesity: A Review of Approved Drugs and New. Journal of Obesity & Eating Disorders, 2018. 4: 1-10; 3. Uredba o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, Sl. Glasnik RS, br. 9/2018; 4. Novaković B, Jusupović F. Ishrana i zdravlje. Monografija. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2015. 354.
- Veb sajt autorke testa: www.porodicninutricionista.com
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
