O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1340/19
BROJ ODLUKE 153-02-1413/2019-01
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja o akutnim poremećajima srčanog ritma. Razumevanje savremenih principa u brzoj i egzaktnoj dijagnostici akutnih poremećaja srčanog ritma. Osposobljavanje za primenu adekvatnih mera dijagnostike i inicijalnog lečenja.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Tjaša Ivošević, Prof.dr Nevena Kalezić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: urgentna medicina, opšta medicina, medicina rada, interna medicina - kardiologija, pedijatrija, anesteziologija sa reanimatologijom)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autore: 14
- Broj akreditacije: A-1-1340/19
- Broj odluke: 153-02-1413/2019-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 20. maj 2019.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Poremećaji srčanog ritma predstavljaju veoma važnu, a često i prvu manifestaciju kardiovaskularnih oboljenja. Bolesnici sa poremećajima ritma predstavljaju značajan deo populacije, koja se javlja u hitne službe i urgentne centre. Adekvatno prepoznavanje poremećaja srčanog ritma, razlikovanje benignih od malignih srčanih aritmija i razumevanje osnovne bolesti, koja dovodi do aritmije su ključni faktori u izboru odgovarajuće kratkoročne i dugoročne terapije tih bolesnika.
Poremećaji srčanog ritma mogu da nastanu zbog poremećenog stvaranja impulsa usled izmenjene funkcije sinusnog čvora, pojave ektopičnih ritmova, kao i zbog preuzimanja uloge vodiča od strane nižih centara srčanog automatizma; mogu da nastanu zbog poremećaja sprovođenja impulsa i manifestuju se kao blokovi, a mogu i da nastanu kao kombinacija poremećaja stvaranja i poremećaja sprovođenja. Poremećaji stvaranja impulsa u odnosu na mesto nastajanja mogu da budu: poremećaji u sinusnom čvoru (sinusna bradikardija, sinusna tahikardija, sinusna aritmija, sinusna pauza, lutajući atrijalni vodič); ektopičniritmovipretkomora (pretkomorske ekstrasistole, supraventrikularna tahikardija, flater i fibrilacija); nodalni ritmovi i komorski poremećaji ritma (komorske ekstrasistole, komorska tahikardija, komorska fibrilacija). Poremećaji provođenja impulsa manifestuju se kao blokovi: sinoatrijalni, atrioventrikularni, blokovi grana, hemiblokovi.
Poremećaji srčanog ritma mogu da se podele i na bradiaritmije i tahiaritmije. Bradiaritmije su poremećaji srčanog ritma sa srčanom frekve.com manjom od 50/min, nastali zbog poremećaja u stvaranju ili sprovođenju impulsa i to su: sinusna bradikardija, sinoatrijalni blok, sindrom bolesnog sinusnog čvora, AV blok I, AV blok II, AV blok III stepena. Simptomi i znaci bradiaritmija su prisutni samo kada dođe, zbog smanjenog srčanog minutnog volumena, do značajne hipoperfuzije tkiva, što se manifestuje omaglicama, vrtoglavicama, poremećajima stanja svesti, bolom u grudima, hladnom periferijom, hipotenzijom, oligurijom. Sinusnu bradikardiju treba lečiti samo u prisustvu ozbiljnih simptoma, odnosno znakova; npr. kad je bradikardija praćena niskim minutnim srčanim volumenom ili su epizode bradikardije produžene ili se ponavljaju npr. u akutnom infarktu miokarda i tada treba razmisliti o IV primeni atropina, ili plasiranju privremenog ili eventualno permanentnog pejsmejkera. Terapija sinoatrijalnog bloka se ne razlikuje od terapije za sinusnu bradikardiju. Terapija sindroma bolesti sinusnog čvora podrazumevapovećanje srčane frekvence atropinom ili plasiranje permanentnog pejsmejkera (ako dominira bradiaritmija) ili kontrola srčane frekvence beta blokatorima, kalcijumskim blokatorima, digoksinom (ako dominira tahikardija). Kod postojanja AV bloka I stepena nije indikovana specifična terapija. U slučaju AV bloka II stepena Mobic I terapija nije indikovana, jer su pacijenti većinom asimptoamtski, a kod Mobic II, atropin nije efikasan u terapiji bradikardije i indikovano je plasiranje stalnog pejsmejkera, jer može doći do progresije u AV blok III stepena kod koga je uvek indikovano plasiranje pejsmejkera.
Tahiaritmije se dele na tahiaritmije uskih QRS kompleksa (sinusna tahikardija, AV nodalna „reentry“ tahikardija, atrijani flater, atrijalna fibrilacija i širokih QRS kompleksa (ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija). Za sinusnu tahikardiju terapija izbora je beta-blokator. Terapija atrijalnog flatera i atrijalne fibrilacije podrazumeva medikamentnu ili DC kardioverziju, a ako ona nije uspešna ili nije indikovana, primeniti samo terapiju za kontrolu srčanog ritma. Ventrikularna tahikardija sa hemodinamskom stabilnošću leči se amjodaronom intravenski, a ako postoji hemodinamska nestabilnost, primenjuje se bifazni DC šok 50J inicijalno. U slučaju ventrikularne fibrilacije primenjuje se bifazni DC šok (150-360J) uz ostale mere reanimacije. - Obavezna literatura: 1. Unić-Stojanović D, Ilić I, Kalezić N, Pavlović A. Inicijalna dijagnostika i terapija akutnih poremećaja srčanog ritma. U: Kalezić N (Ed). Inicijalni tretman urgentnih stanja, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Medicinski fakultet, 2016. 495-521
- Dopunska literatura: 1. Ivošević T, Miličić B, Dimitrijević M, Ivanović B, Pavlović A, Stojanović M, Lakićević M, Stevanović K, Kalezić N. Risk factors for intraoperative bradycardia during ear, nose, throat and maxillofacial surgery, Eur Arch Otorhinolaryngol, 2017; 2. Brignole M, Moya A, de Lange F et al. 2018 ESC Guidelines for the diagnosis and management of syncope. European Heart Journal. 2018; 00: 1-69; 3. Kirchhof P, Benussi S, Kotecha D et al. 2016 ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation developed in collaboration with EACTS. European Heart Journal, 2016; 37: 2893-962; 4. Priori S, Blomstrom-Lundqvist C, Mazzanti A et al. 2015 ESC Guidelines for the management of patients with ventricular arrhythmias and the prevention of sudden cardiac death. European Heart Journal, 2015: 36: 2793-867.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
