O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-1117/20
BROJ ODLUKE 153-02-00473/2020-01
Cilj programa je: Sticanje relevantnih znanja o plućnoj emboliji. Razumevanje savremenih principa u tretmanu plućne embolije. Osposobljavanje za primenu mera blagovremene dijagnostike i adekvatne inicijalne i definitivne terapije ovog potencijalno životno ugrožavajućeg stanja.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr Tjaša Ivošević, Prof.dr Nevena Kalezić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: anesteziologija sa reanimatologijom, urgentna medicina, opšta hirurgija, ortopedska hirurgija sa traumatologijom, neurohirurgija, otorinolaringologija, ginekologija i akušerstvo, interna medicina - pulmologija, patologija, sudska medicina)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autore: 14
- Broj akreditacije: A-1-1117/20
- Broj odluke: 153-02-00473/2020-01
- Akreditovan dana: četvrtak, 21. maj 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Plućna embolija (PE) je patološko stanje nastalo usled opstrukcije manjih ili većih grana plućne arterije trombom ili drugim materijalima, koji putem venske krvi, kroz desno srce, dospevaju u plućnu cirkulaciju. Među kardiovaskularnim oboljenjima, PE zauzima treće mesto po učestanosti. Često se ne dijagnostikuje za života bolesnika (u 25-30% slučajeva znaci sveže ili stare PE se nađu tek na autopsiji). Uglavnom se javlja tri do sedam dana od nastanka duboke venske tromboze i u 10% slučajeva je fatalna (najčešće u prvom satu od pojave simptoma).
Embolizacija plućne cirkulacije uzrokuje hemodinamske promene, ali i promene respiratorne funkcije. Opstrukcija plućnih arterija embolusom povećava pritisak u plućnoj cirkulaciji, te dolazi do insuficijencija desne komore (DK), zbog opterećenja pritiskom, što se smatra glavnim uzrokom smrti u PE. DK je izložena i opterećenju volumenom, jer se otežano prazni zbog visokog pritiska u plućnoj cirkulaciji. Dilatirana DK dovodi do otežanog punjenja leve komore, a posledica je pad sistemskog arterijskog pritiska. Hemodinamski poremećaji dovode i do poremećaja ventilaciono-perfuzionog odnosa (povećan mrtav prostor u delu pluća gde nema cirkulacije, a u ostalim delovima povećan je desno-levi šant), a posledica je respiratorna insuficijencija.
PE se klasifikuje kao: visokorizična (suspektna ili potvrđena PE u prisustvu šoka ili perzistentne hipotenzije) i niskorizična (odsustvo šoka ili perzistentne hipotenzije).
Pojava dispneje, bola u grudima, sinkope, hemoptizija, arterijske hipotenzije i šoka, treba da pobudi sumnju na PE, a može biti potpuno asimptomatska.U postavljanju dijagnoze PE uzimaju se u obzir kliničke manifestacije, laboratorijski testovi i razne imidžing metode.Plazma D-dimer ima visoku negativnu prediktivnu vrednost od 99.6% za plućnu emboliju. Ehokardiografski može se videti dilatirana desna komora, povišen sistolni pritisak u desnoj komori, trombne mase u desnoj komori i plućnoj arteriji, pomeranje septuma ka levoj komori, perzistentan foramen ovale. Spiralna kompjuterizovana tomografija (CT) grudnog koša ima senzitivnost i specifičnost od 96% za postavljanje dijagnoze plućne embolije, pa je ova metoda potisnula u drugi plan ostale imidžing metode.
Ukoliko je suspektna PE sa šokom ili hipotenzijom, uraditi CT angiografiju i ako je pozitivna lečiti PE. Ako CT nije dostupan, uraditi ehokardiografiju i ako postoje znaci opterećenja DK lečiti PE. Ukoliko je suspektna PE bez šoka ili hipotenzije i niska/intermedijerna verovatnoća PE (procenjeno Velsovim skorom)uraditi D-dimer. Ukoliko je vrednost povećana uraditi CT i kod pozitivnog nalaza lečiti PE. Ukoliko je verovatnoća za PE visoka, odmah uraditi CT.
Kod PE sa šokom ili hipotenzijom: antikoagulantna terapija nefrakcioniranim heparinom treba da se započne bez odlaganja. Preporučuje se primena trombolitičke terapije. Sistemska hipotenzija treba da se koriguje vazoaktivnim lekovima i volumenom.
Kod PE bez šoka ili hipotenzije: parenteralnu antikoagulantnu terapiju započeti bez odlaganja (preporučeni su niskomolekularni heparini i fondaparinux); paralelno sa parenteralnim antikoagulansima preporučuje se i primena antagonista vitamina K, dok se ne postigne ciljni INR 2.0-3.0. Kao alternativa antagonistima vitamina K, preporučuje se primena novih oralnih antikoagulanasa, ali ne odmah, već nakon par dana primene parenteralnih antikoagulanasa.
Pacijenti sa PE moraju da budu podvrgnuti dugotrajnoj antikoagulantnoj terapiji u cilju sekundarne prevencije. Dužina trajanja terapije zavisi od niza okolnosti. - Obavezna literatura: 1. Ivošević T, Kalezić N, Unić-Stojanović D, Palibrk I, Bradić Ž, Ivanović B. Plućna embolija. U: Kalezić N. (Ed): Inicijalni tretman urgentnih stanja, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Medicinski fakultet, 2016. 305-22
- Dopunska literatura: 1. Righini M, Robert‐Ebadi H, Le Gal G. Diagnosis of acute pulmonary embolism. Journal of Thrombosis and Haemostasis, 2017; 15(7): 1251-61; 2. Yamamoto T. Management of patients with high-risk pulmonary embolism: a narrative review. Journal of Intensive Care, 2018; 6: 16; 3. Howard L. Acute pulmonary embolism. Clin Med (Lond), 2019; 19(3): 243–7; 4. Konstantinides SV, Meyer G, Becattini C, Bueno H, Geersing GJ, Harjola VP et al. 2019 ESC Guidelines for the diagnosis and management of acute pulmonary embolism developed in collaboration with the European Respiratory Society (ERS): The Task Force for the diagnosis and management of acute pulmonary embolism of the European Society of Cardiology (ESC). European Heart Journal, 2020; 41(4): 543–603.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
