O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE V-1462/20-II
BROJ ODLUKE 153-02-00473/2020-01
Cilj programa je: Sticanje znanja relevantnih za dijagnostiku u tretman oroantralnih komunikacija. Razumevanje značaja pravilnog vađenja zuba u prevenciji. Usvajanje pravilnog pristupa u tretmanu ovih komplikacija.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prof.dr Vlastimir Petrović
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Stomatologe, medicinske sestre (stomatološke sestre, zdravstvene tehničare (zubni tehničari)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: V-1462/20-II
- Broj odluke: 153-02-00473/2020-01
- Akreditovan dana: četvrtak, 21. maj 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Oroantralna komunikacija je arteficijalni otvor kojim nastaje patološka komunikacija između usne duplje i šupljine maksilarnog sinusa. Najčešće nastaje prilikom vađenja zuba i to gornjih prvih molara, drugih molara, a znatno ređe posle vađenja ostalih bočnih zuba. Uzroci mogu biti anatomski (spušten sinus, prominencija korena u sinus), inflamatorni (apikalni procesi koji resorbuju kost) i jatrogeni (nepravilan rad lekara i utiskivanje korena u sinus). Dijagnoza se postavlja pojavom ranih (pozitivna proba duvanja na nos - LuckKaldwell test), prolaz tečnosti u nos pri ispiranja usta, "unjkav" govor), odloženih (osećaj strujanja vazduha između nosa i sinusa, fenomen probušenog cigaret-papira, nemogućnost naduvavanja obraza, krvarenje na nos) i poznih simptoma (pojava bolova pri pomeranju glave, pojava sekreta iz rane, neprijatan zadah iz usta). Ako postoji oroantralna fistula klinički se uočava granulaciono tkivo i tragovi purulentnog sekreta. Lečenje oroantralne komunikacije mora se sprovesti neposredno po otkrivanju. Prilikom određivanja metode lečenja od velike važnosti su veličina defekta, prisustvo stranog tela i stanje sluzokože maksilarnog sinusa. Sveža perforacija sinusa bez stranog tela i bez infekcije leči se konzervativno ili hirurški (primarna plastika). Kod sveže perforacije sinusa sa stranim telom (koren) bez infekcije, lečenje je hirurško (primarna plastika). Zastarela perforacija sa infekcijom u maksilarnom sinusu leči se isključivo hirurški. Određeni broj oroantralnih komunikacija zatvori se spontano u toku zarastanja ekstrakcionih rana, kada je očuvana sluzokoža maksilarnog sinusa (negativna proba duvanja na nos). Važan faktor u odluci o metodi lečenja je odnos dubine i širine alveolarne čašice. Kod alveola koje su duboke i uske (nisu inficirane i nema stranog tela) moguća je konzervativna metoda zatvaranja sinusa. Kod širokih i plitkih alveola mora se raditi hirurška plastika komunikacije. Osnovni princip konzervativnog lečenja sastoji se u stvaranju uslova za formiranje i očuvanje zdravog koaguluma i zatvaranje komunikacije po principima zarastanja ekstrakcione rane. Uslov za uspešno lečenje na ovaj način je da ekstrakciona alveola bude duboka i uska, a perforacioni otvor mali, tako da se ostvaruje dobra retencija koaguluma.
U hirurškom lečenju oroantralnih komunikacija nastalih posle vađenja zuba mogu se primeniti lokalni ili udaljeni režnjevi, transplantati i aloplastični materijali. Od opisanih metoda najčešće se koriste lokalni režnjevi koje čine sluzokoža sa podsluzokožom i periostom. Osnovni tipovi lokalnih režnjeva su: klizajući (vertikalni, horizontalni), rotacioni i transpozicioni. Najčešće se koriste klizajući režnjevi koji mogu biti planirani bukalnom ili palatinalnom sluzokožom ili primenom i bukalne i palatinalne sluzokože. U praksi se najčešće koriste bukalni vertikalnoklizajući režnjevi (Rehrmann i Wassmund-Rehrmann režnjevi). Posle hirurških zahvata moraju se primeniti antibiotici i nazalna dekongestivna sredstva da bi se sprečila infekcija i omogućila lakša drenaže sakupljenog sekreta i ordinirati analgetska sredstva kojima se umanjuju postoperativni bolovi. Pacijentima treba dati uputstva da u postoperativnom periodu ne povećavaju intranazalni i intraoralni pritisak (pušenjem, kijanjem, duvanjem na nos, sviranjem duvačkih instrumenata, fizičkim naporima). - Obavezna literatura: 1. Petrović V. Atlas oralne hirurgije. II izdanje. Poglavlje 4: Oroantralne komunikacije. Beograd: Data status, 2016. 47–56.
- Dopunska literatura: 1. Parvini P, Obreja K, Begic A et al. Decision-making in closure of oroantral communication and fistula. Int J Implant Dent, 2019; 5(13); 2. Kiran Kumar Krishanappa S, Prashanti E, Sumanth KN, Naresh S, Moe S, Aggarwal H, Mathew RJ. Interventions for treating oro-antral communications and fistulae due to dental procedures. Cochrane Database Syst Rev 2016; 27; (5); 3. Khandelwal P, Hajira N. Management of Oro-antral Communication and Fistula: Various Surgical Options. World J Plast Surg 2017; 6 (1): 3–8; 4. Abdelhamid AN, Youssef T. Large oroantral fistula repair using combined buccal and palatal flaps: a case series. Egypt J Otolaryngol 2018; 34: 48–54.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
