O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE C-1-36/20
BROJ ODLUKE 153-02-690/2020-01
Cilj programa je: Osposobljavanje zdravstvenih radnika za: 1. prepoznavanje emocija; 2. kontrolu emocija; 3. primenu emocija u medicinskoj praksi.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Dr sci med Vesna Tomić
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: nije specifikovano), farmaceute, biohemičare, medicinske sestre
- Bodovi za korisnika: 2
- Bodovi za autora: 5
- Broj akreditacije: C-1-36/20
- Broj odluke: 153-02-690/2020-01
- Akreditovan dana: sreda, 1. jul 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: U toku bolesti emocije nadmoćno vladaju, a strah je osnovno osećanje. Ljudi se osećaju slabim, bespomoćnim, osetljivim. Dok su bolesni ljudi emotivno osetljivi, jer se mentalno zdravlje delimično zasniva na prividu o nepovredivosti, bolest, posebno teška bolest, razbija iluziju i dovodi u pitanje pretpostavku da je život siguran i bezbedan. Problem u medicinskoj praksi nastaje kada medicinsko osoblje ne obraća pažnju na to kako pacijent emocionalno reaguje, iako vodi računa o njegovom fizičkom stanju. Usled previđanja emocionalnih problema tokom bolesti i lečenja zapostavljen je čitav niz činjenica koje dokazuju da čovekove emocije imaju važnu ulogu na podložnost bolestima kao i na tok oporavka. Medicinskoj nezi često nedostaje emocionalna inteligencija. Savremena medicina uporno sledi zadatak lečenja oboljenja, dok previđa pacijentovo preživljavanje oboljenja, iako je medicinskoj praksi bliska teza o povezanosti različitih emocionalnih stanja pojedinca i nastanka različitih oboljenja. Uznemirujuće emocije jednako su toksične i spadaju u faktore rizika, kao što su npr. pušenje ili povećan holesterol. Osnovu emocionalnog zdravlja čini kontrola neprijatnih emocija.
Saosećajnost (empatski afekat) je suština medicinske prakse i podrazumeva: humanost, brižnost, altruizam, saučestvovanje u emocijama. Omogućava da lekari slede one etičke principe koji su usmereni na potrebe drugih. Sa druge strane takva vrsta nege omogućava pacijentu da bude zadovoljan lečenjem.
Na putu ka humanoj medicini važno je usvojiti dva stava:
- Pomagati ljudima da se izbore sa svojim emocionalnim nemirima, kao što su: bes, anksioznost, depresija, pesimizam, usamljenost – jeste oblik prevencije mnogih bolesti;
- Mnogi pacijenti imaće koristi ako se ista količina pažnje posveti njihovim emocionalnim i medicinskim potrebama.
Emocionalna inteligencija u menadžerskoj praksi omogućava redukciju stresa, motivaciju, rešavanje konfliktnih situacija. Emocionalna pismenost rukovodilaca je psihološka osnova neophodna za njihovo moralno usmeravanje. Postoji niz veština koje su deo emocionalne inteligencije i označene su kao karakter. Osnova karaktera je u samodisciplini; moralni život zasnovan je na samokontroli. Emocionalne veštine strpljenje i kontrola nagona deo su volje, a ona je neophodna da bi emocije bile pod kontrolom razuma.
U radu sa ljudima, važno je znati da su svi psihološki procesi u organizmu pod delovanjem emocija. Postoje programi za rukovodioce sa ciljem poboljšanja kvaliteta interpersonalnih odnosa na radu. Oni uključuju: emocije, saznajne i veštine ponašanja. Razvoj ovih veština omogućava da se realizuje plan samopoznavanja čiji su elementi: samosvest, donošenje odluka, upravljanje osećanjima, prevazilaženje stresa, empatija, komunikacija, samootkrivanje, samoprihvatanje, lična odgovornost, rešavanje konflikata, jačanje samopouzdanja.
Primena emocionalne inteligencije u medicinskoj praksi uključuje:
- Stalno obaveštavanje pacijenta o detaljima bolesti koji su relevantni za donošenje odluka o vrsti lečenja;
- Primenu kratkoročnih programa za obuku pacijenata da budu ažurni u pogledu postavljanja pitanja lekaru;
- Relaksacioni trening za pacijente da mogu da se opuste;
- Obuku zdravstvenih radnika da razviju i ispolje empatski afekat i aktivno slušaju pacijente. - Obavezna literatura: 1. Dr sci med Vesna Tomić, "Emocionalna inteligencija", prezentacija predavanja; 2. Tomić V. Zdravstvena psihologija u medicinskoj praksi. Beograd: Interprint, 2015. 183. 81-91.
- Dopunska literatura: 1. Goleman D. Emocionalna inteligencija. Beograd: Geopoetika, 2015. 93-107; 2. Arora S, Ashrafian H, Davis R, Athanasiou T, Darzi A, Sevdalis N. Emotional intelligence in medicine: a systematic review through the context of the ACGME competencies. Med Education, 2016. 44: 749-76; 3. Chang BP, Vacanti JC, Michaud Y, Flanagan H, Urman RD. Emotional intelligence in the operating room: Analysis from the Boston Marathon bombing. American Journal of Disaster Medicine, 2014. 9(2); 4. Aradilla-Herrero A, Tomas-Sabado J, Gomez-Benito J. Perceived emotional intelligence in nursing: Psychometric properties of the Trait Meta-Mood Scale. Journal of Clinical Nursing, 2014. 23(7-8): 955-66.
- Raspoloživo vreme: 2.5 sata za učenje, 1.5 sat za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 40
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
