O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE D-1-756/20
BROJ ODLUKE 153-02-01202/2020-01
Cilj programa je: Sticanje osnovnih znanja o uzrocima nastanka i fiziološkim promenama kod celijakije, kliničkoj slici i lečenju; Razumevanje značaja pravilne ishrane kod obolelih od celijakije; Usvajanje preporuka o vrstama bezglutenske hrane i namirnicama koje mogu sadržati skriveni gluten.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Snežana Ralić Maričić
- Organizator: Strukovno udruženje Akademija javnog zdravlja
- Akreditovan za: Medicinske sestre (medicinska sestra - tehničar, pedijatrijska sestra, strukovna patronažna sestra, patronažna sestra, medicinska sestra - vaspitačica)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: D-1-756/20
- Broj odluke: 153-02-01202/2020-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 16. novembar 2020.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Celijakija ili glutenska enteropatija je nasledno, autoimuno, hronično oboljenje sa nespecifičnom simptomatologijom, uslovljeno nepodnošljivošću glutena, koje se može pojaviti u bilo kom životnom dobu. Upravo zato je neophodno da zdravstveni radnici različitih profila i koji rade sa populacijom različitih uzrasnih kategorija obnove i unaprede svoje znanje o ovom oboljenju. Specifično znanje o celijakiji i veštine da se to znanje prenese pacijentima i članovima njihovih porodica je od velikog značaja u terapiji ove bolesti. Celijakiju karakteriše trajna nepodnošljivost glutena. Gluten je belančevina koja se nalazi u žitaricama: pšenici, ječmu, raži i ovsu. Ova belančevina daje testu elastičnost i pomaže podizanje testa. Naziv potiče od latinske reči gluten - lepak. Kod celijakije gluten izaziva upalni proces (autoimunu reakciju) koji zahvata sluznicu tankog creva i uzrokuje propadanje unutrašnje apsorpcione površine tankog creva. To dovodi do smanjene apsorpcije hranljivih materija. Prvi opisi celijakije potiču iz 1. veka, dok je prvi klinički opis dao Samuel Gee 1887. godine na predavanju u Londonu. Glutenska enteropatija je asimptomatska, nespecifična bolest i zato je veoma značajno što ranije prepoznati oboljenje i odmah početi sa lečenjem. Prema rezultatima studija koje su rađene u razvijenim zemljama na postavljanje dijagnoze nekada se čeka preko 10 godina. Smatra se da oko 1% svetske populacije ima celijakiju. Kod sumnje na celijakiju zlatni standard je biopsija početnog dela tankog creva. Najčešće se uzima 4 - 6 uzoraka duž duodenuma, kao i određivanje nivoa serumskih antitela. Najčešći simptomi celijakije su: anemija, glavobolja, umor, malapsorpcija, proliv, bol u trbuhu, masna jetra, afte, meteorizam, gubitak telesne težine, depresija. Prema simptomima postoji podela celijakije na četiri grupe: klasičan, atipičan, subklinički i latentan. Promene na nivou creva su reverzibilne i zavise od unosa hrane bez glutena. Bezglutenska ishrana je glavni i doživotni lek, koji dovodi do povlačenja simptomatologije, kao i smanjenja mogućnosti nastanka komplikacija. Bezglutenska ishrana treba da bude individualno korigovana, hiperenergetska i hiperproteinska. Raznovrsnost, energetska izbalansiranost i uravnoteženost su, takođe, karakteristike ishrane obolelih od celijakije. Pšenicu, raž, ječam i ovas, kao i sve proizvode nastale preradom ovih žitarica treba isključiti iz ishrane obolelih od celijakije. Žitarice poput: kukuruza, heljde, pirinča i prosa su dozvoljeni u ishrani obolelih od celijakije, jer ne sadrže belančevinu gluten. Namirnice poput: jaja, mesa, mleka, masti, ulja, voća, povrća i šećera ne sadrže gluten. Oprez je potreban kod prerađevina koji nastaju od bezglutenskih proizvoda, kada se u procesima proizvodnje dodaju aditivi, skrob, pojačivači aroma i sl. koji sadrže gluten. Upravo zbog toga se u bezglutenskoj ishrani ne koriste namirnice poput: sladoleda, fermentisanih mlečnih proizvoda, industrijski proizvedenih gotovih jela, instant kafa sa dodacima, frapei, čokolade, bombone, kakao, puding, voćni jogurti, mesne prerađevine, topljeni sirevi, pojedine vrste alkoholnih napitaka itd. Na inicijativu Udruženja Srbije za celijakiju, RFZO je odobrio mesečno izdavanje na recept 7 kg bezglurenskog brašna osobama obolelim od celijakije.
- Obavezna literatura: 1. Snežana Ralić Maričić, Master javnog zdravlja i nutricionista "Celijakija", prezentacija predavanja
- Dopunska literatura: 1. Caio G, Volta U, Sapone A, Leffler DA, De Giorgio R, Catassi C et al. Celiac disease: a comprehensive current review. BMC Medicine, 2019; 17: 142; 2. Ortiz C, Valenzuela R, Lucero Yalda A. Celiac disease, non celiac gluten sensitivity and wheat allergy: comparison of 3 different diseases triggered by the same food. Revista chilena de pediatría, 2017; 88(3): 417-23; 3. Ensari A, Marsh MN. Diagnosing celiac disease: A critical overview. Turk J Gastroenterol. 2019; 30(5): 389–97; 4. Lebwohl B, Cao Y, Zong G, Hu FB, Green PHR, Neugut AI et al. Long term gluten consumption in adults without celiac disease and risk of coronary heart disease: prospective cohort study. BMJ 2017; 357: j1892; 5. Jnawali P, Kumar V, Tanwar B.Celiac disease: Overview and considerations for development of gluten-free foods. Food Science and Human Wellness, 2016. 5(4): 169-76.
- Veb sajt autorke testa: www.porodicninutricionista.com
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
