Sekcija

  • O PROGRAMU

    Cilj programa je: Informisati učesnike  o problemima u dijagnozi infekcija donjih disajnih puteva; upoznati učesnike o savremenim stavovima u lečenju infekcija donjih disajnih puteva, sa osvrtom na pneumonije; upoznati učesnike sa osnovnim principima praćenja pneumonija i osobenostima pneumonija starijih.

    Dodatne informacije

    • Vrsta programa: Elektronski test
    • Autor (klikni na ime): Prof.dr Tatjana Pejčić
    • Organizator: Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju lekara
    • Akreditovan za: Lekare (specijalnost: opšta medicina, medicina rada, interna medicina, infektivne bolesti, epidemiologija, anesteziologija sa reanimatologijom), farmaceute
    • Bodovi za korisnika: 5
    • Bodovi za autora: 7
    • Broj akreditacije: А-1-684/17
    • Broj odluke: 153-02-489/2017-01
    • Akreditovan dana: petak, 03. mart 2017.
    • Akreditacija važi još:
    • Kratak sadržaj: Ovaj program kontinuirane medicinske edukacije bavi se infekcijama donjih partija respiratornog trakta koje su česte u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Kroz dve studije slučaja u kojima se obrađuju pneumonije i egzacerbacije hronične obstruktivne bolesti pluća korisnici testa treba da steknu znanja o dijagnostici i lečenju ovih bolesti, da se informišu o novinama u smernicama za dijagnostiku i lečenje ovih bolesti, da ovladaju menadžmentom i usvoje savremeni pristup u tretmanu ovih bolesti
      Definišu se kao akutna bolest (prisutna 21 dana ili manje), obično sa kašaljem kao glavnim respiratornim simptomom, i sa najmanje još jednim simptomom (iskašljavanje, otežano disanje, sviranje u grudima i/ ili dispnea i /bol) i bez znakova infekcije u okviru drugih bolesti (npr upala sinusa ili astma). Najčešće se radi o akutnom bronhitisu, gripu, akutizaciji hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), egzacerbaciji bronhiektazija (BK) ili pneumonijama.
      Vanbolničke pneumonije su relativno česta bolest. Oko 1% stanovništa godišnje oboli od pneumonija. Savremena klasifikacija pneumonija se zasniva na epidemiološkim okolnostima nastanka: vanbolnički stečene pneumonije, bolničke pneumonije, pneumonije kod bolesnika pod zdravstvenim nadzorom, pneumonije od imunokompromitovanih bolesnika, aspiracione pneumonije. Vanbolnički stečene pneumonije se javljaju kod predhodno zdravih osoba koje imaju sve simptome akutne infekcije pluća – pojava pukota na plućima, uz radiološku senku pneumonnije, a da najmanje 14 dana i više nisu bili u bolnici. Odluka o mestu lečenja bolesnika sa pneumonijom zasnova se na proceni težine pneumonije i najčešće se koriste dva skor sistema, CURB-65 (zasniva se na proceni menatalnog statusa, vrednosti ureje, respratorne frekvence, i krvnog pritiska, uz godine 65) i  PORT (zasniva se na većem broju kliničkih, laboratorijskih i dr parametara- pridružene bolesti, godine života...). Savremena antibiotska terapija je empirijska i odgovor na terapiju se procenjuje nakon trećeg dana. Savetuje se u lakšim pneumonijama da terapija započne aminopenicilinima u većim dozama od standardnih, alternative su tetracilikini, oralni cefalosporini II/III generacije, treća generacija hinolona ili noviji makrolidi. Dužina lečenja treba da bude 5-7 dana. Kod umereno teških pneumonija izbog antibiotika je sličan predhodnom uz kombinovanje sa markolidom, a alternativa su takođe fluorohinoloni. U odluci empirijske  antibitske terapije značajno je saznanje o mogućoj rezistenciji S.pneumoniae, kao najčešćeg uzročnika pneumonija. U teškim pneumonijama odluka o terapiji zavisi od prisustva pridruženih bolesti i mogućnosti da je uzročnik P.aeruginosa. Daju se antipseudomonasni cefalosporini, karbapenemi. Procena odgovora na terapiju je uvek trećeg dana.
      Egzacerbacije HOBP su veoma važne za dalje lečenje i prognozu bolesti jer su usko povezane sa mortalitetom HOBP. Pravovremeno zbrinjavanje infekcije u HOBP je zato od ključnog značaja u lečenju ovih pacijenata. Najčešći izazivači egzacerbacija HOBP su H.influenza u 20-30%, dok su Streptoccous pneumoniae i Moraxella catarrhalis u po 10-15%. Izbor antibiotika u pogoršanju HOBP zavisi od težine pogoršanja i postojanja predhodnih uzročnika. U nekomplikovanim pogoršanjima HOBP preporučuju se azitromicin, klaritromicin ili cefalosporini ili tetraciklini., dok je za komplikovane preporuka davanje levofloksacina ili amoksilin-klavulonske kiseline. Pogoršana BK zahtevaju primenu antibiotika, uz davanje sputuma na biogram i antibiogram. U slučaju da nema rizika od P.aeruginosa savetuju se lečenje amoksicilinom sa klavulonskom kiselinom, moksifloksacinom i levofloksacinon, a kod sumnje na P.spp.savetuju se ciprofloksacin, ceftazidim ili karbapenemi.
    • Obavezna literatura: 1. Woodhead M, Blasi F, Ewig S, GarauJ,  Huchon G, Leven M et all. Gudelines for the management of adult lower respiratory tract infections- Summary. Clin Microbiol Infec, 2011; 17 (Suppl.6): 1-24; 2. Pejčić T. Savremena terapija pneumonija U: Pneumonije danas, Pejčić T Ed. Niš: Medicinski fakultet Niš, 2013. 257-272; 3. Magill SS, Edwards JR, Fridkin SK. Emerging Infections Program Healthcare-Associated Infections Antimicrobial Use Prevalence Survey Team. Survey of health care-associated infections. N Engl J Med, 2014; 370: 2542–3; 4. Cordonnier C, Thévenot J, Etienne-Mesmin L, Alric M, Livrelli V, Blanquet-Diot S. Probiotic and enterohemorrhagic Escherichia coli: An effective strategy against a deadly enemy? Crit Rev Microbiol, 2016. 1:1-17; 5. Rosenberg HF, Masterson JC, Furuta GT. Eosinophils, probiotics and the microbiome. J Leukoc Biol, 2016.100(5): 881-8.
    • Dopunska literatura: -
    • Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa
    • Broj pitanja u testu: 50

    Preporučite prijateljima



    Ostavite komentar

    Otvorite korisnički nalog

      •  TEST: Dijagnostika i lečenje infekcija donjeg respiratornog trakta
        Nije dostupno, osim ako: Vaše polje BROJ LICENCE ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE (PROSVETNI RADNICI UNOSE JMBG) je 406718
    • Kliknite na link da biste dobili potvrdu u PDF formatu.