O PROGRAMU
BROJ AKREDITACIJE A-1-2527/18
BROJ ODLUKE 153-02-3135/2018-01
Cilj programa je: Osposobljavanje korisnika testa za: prepoznavanje rizika od zoonoza; prepoznavanje zoonoza; primenu mera zaštite od zoonoza.
Dodatne informacije
- Vrsta programa: Elektronski test
- Autor (klikni na ime): Prim.dr Mila Vučić Janković
- Organizator: Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju
- Akreditovan za: Lekare (specijalnost: opšta medicina, medicina rada, pedijatrija, infektivne bolesti, medicinska mikrobiologija, epidemiologija), medicinske sestre, zdravstvene tehničare (laboratorijske tehničare, sanitarne tehničare)
- Bodovi za korisnika: 5
- Bodovi za autora: 7
- Broj akreditacije: A-1-2527/18
- Broj odluke: 153-02-3135/2018-01
- Akreditovan dana: ponedeljak, 19. novembar 2018.
- Akreditacija važi još:
- Kratak sadržaj: Posedovanje kućnih ljubimaca je korisno po zdravlje njihovih vlasnika, ali nosi i određene rizike. Zoonoze su svaka infektivna bolest koja može biti prenete direktno ili indirektno sa divljih ili domaćih životinja na ljude ili sa ljudi na životinje. Uzročnici zoonoza mogu biti virusi, bakterije, paraziti i gljivice. Od svih uzročnika zaraznih bolesti kod ljudi, 60% su zoonoze. Zdravstveni rizici vlasnika kućnih ljubimaca su brojni. Pored zaraznih bolesti (salmoneloze, kampilobakterioza, toksoplazmoza, bolest mačje ogrebotine, dermatofitije, Lajmska bolest, kuga, tularemija, besnilo), moguće su i povrede i alergije (oko 10% svih alergija; više od 20% ljudi sa astmom alergični su na kućne ljubimce). Zdravstveni rizici su u najvećoj meri preventabilni. Ove bolesti se mogu preneti preko hrane, koja može biti zagađena direktno (izlučevinama kućnih ljubimaca, češće živinom koja se gaji u stanu ili dvorištu, direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom) i indirektno (preko predmeta u staništu), kao i preko vektora. Direktni kontakt sa zaraženom životinjom kod prenosa infekcije podrazumeva ujede, ogrebotine i dodirivanje zaraženih životinja. Zarazni su krv, urin, feces, kao i telo životinje (dlaka, perje, krljušt). Indirektni kontakt sa zaraženom životinjom kod prenosa infekcije podrazumeva ukršteno zagađivanje hrane koje se dešava kada se u kuhinji peru posude za ishranu i igru ljubimaca, bez temeljnog čišćenja i dezinfekcije; kontakt sa mestom za boravak životinja i njihovom ishranom, bez pranja ruku posle tih aktivnosti; kao i prenos vektorima (preko komaraca, krpelja i buva).
Ključne preporuke za prevenciju infekcije prenete kućnim ljubimcima u kolektivima su držati kućne ljubimce van trpezarije i prostora za dnevni boravak, naročito u ustanovama za boravak lica sa posebnim potrebama. Deca treba da brinu o kućnim ljubimcima uvek pod nadzorom odraslih. Zabraniti im da ljube životinje ili stavljaju ruke u usta posle dodirivanja životinja ili predmeta koje služe ishrani ili igri životinja. Uvek kontrolisati decu da pažljivo operu ruke. Treba držati pod nadzorom kućne ljubimce kako ne bi došli u kontakt sa divljim životinjama i lutalicama. Ljudi ne treba da dodiruju i hrane divlje životinje. Nikada ne donositi divlje životinje u svoj dom.
Uloga izabranog lekara u prevenciji i kontroli zoonoza je značajna, pre svega edu-kativna. Dobrom anamnezom treba utvrditi da li je oboleli u bliskoj prošlosti bio u kontaktu sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama. Edukacija o preventivnim merama protiv zoonoza treba da obuhvati sve osobe, naročito one koje su u povećanom riziku, a poseduju kućne ljubimce. Izabrani lekar treba da pruži informacije o opštem riziku po zdravlje i osnovnim principima prevencije, kao i specifične informacije o konkretnim zoonozama koje bi mogle biti rizik u odnosu na vrstu kućnih ljubimaca i prirodi bavljenja njima. Vakcinacija protiv zoonoza sprečava besnilo (psi, mačke) i leptospiroze (psi). Redovna vakcinacija domaćih životinja, kao najvažnija prevencija besnila obuhvata pse, mačke i gajene glodare (hrčak, lasica, tvor). Sprečavanje infestacije parazitima je važ-no za javno zdravlje. Veterinari rutinski preporučuju i sprovode prevenciju parazitoza jednom mesečno za pse i mačke. Prevencijom crevnih parazita, buva i krpelja održavaju zdravlje životinja i smanjuju rizik od zoonoza koje se prenose preko vektora. - Obavezna literatura: 1. Prim.dr Mila Vučić Janković "Kućni ljubimci, zdravstveni rizici i prevencija", prezentacija predavanja
- Dopunska literatura: 1. Esch KJ, Petersen CA. Transmission and Epidemiology of Zoonotic Protozoal Diseases of Companion Animals. Clinical Microbiology Reviews, 2013. 26 (1): 58–85; 2. Halsby KD, Walsh AL, Campbell C, Hewitt K, Morgan D. Healthy Animals, Healthy People: Zoonosis Risk from Animal Contact in Pet Shops, a Systematic Review of the Literature. PLoS ONE, 2014; 9(2): e89309; 3. Stull JW, Peregrine AS, Sargeant JM, Weese JS: Household knowledge, attitudes and practices related to pet contact and associated zoonoses in Ontario. Canada. BMC Public Health. 2013. 12 (1): 553-10; 4. Hsin-Yi Weng, Ankrom K. Practices and Perceptions of Animal Contact and Associated Health Outcomes in Pregnant Women and New Mothers. Front Vet Sci. 2016; 3: 5; 5. Hodgson K, Barton L, Darling M, Antao V, Kim FA, Monavvari A. Pets' Impact on Your Patients' Health: Leveraging Benefits and Mitigating Risk. J Am Board Fam Med, 2015; 28(4): 526-34.
- Raspoloživo vreme: 3 sata za učenje, 2 sata za rešavanje testa.
- Broj pitanja u testu: 50
- Cena: Za članove udruženja besplatno, ostali 1.500 RSD
